****

sve kupujemo na akciji, mliko, kruv, pastu za zube. čekamo skonto za kupit maju oli košulju. kapot oli čizme su već poveća investicija. svaka uplatnica se plaća s lakoćom (ovo je ironično rečeno). onaj ko nema kredit u švicarcima je sretan. onaj ko nema nikakav kredit je presretan. više ne poznajem niti jednu osobu koja u rezervoar toči više od 100,00 kn za gradsku vožnju (moji prijatelji naime nisu lupeži, muljatori, a ni političari). ljudi su izmučeni ovrhama čiji je trošak nevjerojatan (ima li igdi u svitu da toliko košta ovrha?). mnogi bi otišli kad bi mogli, puno njih će to i napraviti. moja ulica je u ameriku, švedsku, koreju.njemačka bi se pak mogla nazvati nova slavonija. ostali još samo penzići, ja budala te još di koji posljednji mohikanac koji pokušava preživit brojeći svaki dan munitu i razvlačeći osmijeh od uva do uva kad nađe koju bocu koju su furešti ostavili na šentadi, dobit će za nju 0,50 kn. kriza je gotova, hm?! ja mislim da je najveća u glavama ljudi jerbo dica šetaju s iphonima od nekoliko iljada kuna, zračnim nike patikama. njima kriza ka da nije, nema veze šta ne znaju ni tablicu množenja, šta su svu lektiru prepisali s interneta, šta nisu naučili ni šta je H2O ni šta je F=ma, do kraja škole još 9 dana, uključujući današnji. odraslima je pak sve postalo ravno, svejedno. malodušnost. beznađe. najgore šta može strefit čovika. mislim da čak toliko nisu problem ni pinezi koliko nepostojanje nade u bolje sutra.