e...
čovik moj, jema tih nikih malih stvari koje jesu male, ali ka se mrvu bolje promislin život znače. recimo ka ti u tečicu ostane koji bokunić ili pirunčić o' obida za večeru. narafski, večere iz tečice su neprocjenjive. to se ne more mirit s večeron iz pjata, pa čak da si sad odija i u najbolji restoran. tečica je zakon.
sigurno je lipše i zaspat kad ti lancuni lipo vonju, kad jemaš čistu i mirisnu intimelu na kušinu, a pogotovo kad ti za ujutro nije navijen žveljarin ono ka za prvomajski uranak i kad jemaš prirodno buđenje koje je doduše kod mene isto u zoru, ali lipo je kad nima presinga i priše. sritan si i kad ti štagod lipoga dođe u san.
sritan si ka malo dite ka ti u škrabicu stigne kakva lipa kartolina i kad ti pošćjer ne nosi nikakve kuverte priko kojih će ti izvlačit pineze iz takujina ka ča su meni recimo izvukli
ovod.
je, narafski da me sve tokalo platit i jesan, brez prava žalbe.
sritan si kad ne vonju samo lancuni lipo vengo kad i sam lipo vonješ, sritan si kad je zeleno na semaforu da moš proč, sritan si kad si naša čikolatu na skonto, sritan si kad čuješ tiče kako lipo pivaju, sritan si kad vidiš koji lipi litrat oli kad ga sam učiniš, sritan si kad trefiš kumpanja kojega nisi odavno trefija.
sritan si kad čuješ lipu pismu na radijo, sritan si kad pogledaš dobar film oli pročitaš dobar libar. sritan si kad ajduk tuče, kad naši osvoje kolajnu na olimpijadu.
jema tega još, srića je svuda oko nas i u nama, a kad sriću nađeš, sa srićom sritan budi. južina je, e, pa šta? nima grintanja.
