utorak, 31. svibnja 2011.

na internetu se može doznat puno toga...

predizborni plakat


otkad san ovo jučer sinjala na netu, nisan se stala smijat. ne znan zašto, ali smijen se i pitan se zašto je neko ovi muppet show stiva ispod hdza, a?

mala zemlja za veliku sigurnost

e...

ja nastojin šta manje čitat crnu kroniku jerbo se o' tega čoviku pritumba u štumiku.

a i jopet ne moš ne vidit.

najžešće zločine u foje pukne na naslovnicu.
pari ka da baš to prodaje foje, diže tiražu, čini zanimljivost.

zapravo žalosno je kako na ti način ubojice, dileri, lupeži i sl. postaju face, čunke. pari ka da je čovik niko i ništa dok ne učini niki zločin. onda postaje popularan, in, cool, big boss i sl.

čovik može cili život vridno radit, plaćat porez, čak i ostvarit znanstvena otkrića oli kakav poslovni uspjeh (tu je uspjeh ono ča se steklo brez krađe u pretvorbi, svojin radon), može bit i kvalitetan sportaš, ali iz sporta ča nije fuzbal, a nikad ga se ni jedni foji neće sitit. tek bude u šonete kad umre. tv ga se neće sitit pogotovo.

tv i foji su puni nasilnika, ubojica, lupeža, tica varalica.
to + celebrity - to se traži.

dica na kraju spominju onega ča je koknija onega i onega oli onu ča se slikala golih čiča oli onu ča tot u niki big brother gre leč s svima kojima stigne.

tako mediji od nečega šta je nenormalno, nemoralno i na kraju krajeva protuzakonito čine zvizde i poznate face.

ko je onda mali čovik koji vridno radi? koga on opče interesira?

jema još jedna stvar oko svega tega.


koja, a?


bratstvo i jednistvo, e...




ča to sad oče reč, a?

nevjerojatno je kako mafija drži do te tekovine. od jugoslavije i tita nije ostalo ništa, dogodija je krvavi rat, ali mafija čuva bratstvo i jedinstvo ka zjenicu oko svoga.

ma o čemu ti to xvii, a?

evo o ovemu. kad u foje osvane bombastičan naslov palo 400 kila koke odma znan da će iz svake bivše republike ča je činila SFRJ (a i pokrajine) bit barenko jedan učesnik ča ga je čapala pulicija.
znači uvik bude barenko 1 rvat, 1 srbin, 1 bosanac, 1 albanac itd. dikad i po dva tri predstavnika iz svake republike/pokrajine.

rat je takvoj sorti ljudi donija plodno tlo za nečasne radnje i vidi kako su udruženi, a? šverc, šverc ljudima, pljačke pošte, droga, šverc oružjen, prostitucija i još svašta nešto iz široke lepeze djelatnosti koje spadaju pod protuzakonito.

ne znan ča bi reka niki stanovnik beograda oli novog sada, ali meni se pari da je srpskom dilu mafije čak ugodnije u našoj republici, vengo u republiku srbiju. tako oni dolaze u lipu našu, tot neometano žive, bave se svim svojim uobičajenim poslovima, niko ih ništa ne pita i možda tek jedan dan kad se raskomadaju i učine gulaš jedni o' drugih susidi začuđeno konstatiraju: asti sto, pa oli je to u našen portunu živila srpska mafija? onaj zver ča ga pokazuje na tv? je li to taj ča je bija u našen portunu, a?

hrvatska je puno gostoljubiva za srpski dil mafije, tot se stvarno bratstvo i jednistvo temeljito čuva. e da hrvatska oče bit tako gostoljubiva prima fureštima ča su došli vižitat lipu našu, potrošit koji šold i koji bi nas vjerojatno priporučili svojin kumpanjima i susidima ako se iz rvacke vrate živi, zdravi, čitavi i zadovoljni, a ne ka ona bidna australka ča je partila na oni svit kod dubrovnika.

nevjerojatno, ali hrvatska jema puno gostoljubivosti i prima ratnin zločincima. sićate li se kad je na tv pokazalo da radovan karadžić prirušen u dotura dabića, bradat i kosmat, litova na čiovo?




itd.

ponedjeljak, 30. svibnja 2011.

dica/ljudi koji su zadovoljni sa sobom u principu ne omalovažavaju druge ljude...


http://www.slobodnadalmacija.hr/Prilozi/LinijaX/LinijaX/tabid/243/articleType/ArticleView/articleId/139206/Default.aspx

dobar članak! kako radin s dicom, uočila san da je nasilja dosta, ali i da nisu ama baš svi nasilni. altruistična dica vole pomoći svojim prijateljima i obično nemaju potrebu nikoga omalovažavati i biti nasilini.
isto je i sa odraslima. dobro odgojeni ljudi obično pomažu drugima, pogotovo prijateljima iz razreda... kulturno ponašanje, tolerancija, uvažavanje i ostale dobre osobine se uče kod kuće, ali svi možemo širiti takvu klimu. dici koju učim ne dopuštam da šaraju svastike ili da govore da će nekoga namlatiti ili da bilo koga omalovažavaju. uočila sam i da dica/ljudi koji su zadovoljni sa sobom u principu ne omalovažavaju druge ljude!


petak, 27. svibnja 2011.

ugodan vikend



e... da je mi je...

da mi je priko šibenika pa malo na murter.

ništa o' tega, radin i ovi vikend, a s obziron da san danima u pogonu već se pomalo ćutin se ka da me prigazila ferata tako da teško da ću igdi poč i u splitu.
nima veze, bit će bolje nekog boljeg vikenda, ne more baš cili život bit samo gušt i izlet.

vama želin lipi odmor i ugodan vikend...

poslušajte pismu (stara dobra snimka - odlično nešto), pogledajte sliku (moja je) i pođite na murter ako možete, nećete falit...

brod van opče ne triba, jedno 30 km triba vozit od šibenika put zadra (ako grete iz splita), pazit dobro na znak di piše murter za skrenit livo i pazit da ne padnete u more ako je most trenutno dignut.

ekola gren ča, malo odmorit, a sutra posal zove. šta ću, dica moraju proč godinu, a i jedan isto tako lipi škoj nas čeka da mu dovršimo posal koji smo obećali i eto tu san di san, u konfužjunu...

znači, di ovaj vikend? ma ako ne morate radit, na otok. tu je najlipše...

četvrtak, 26. svibnja 2011.

gusar na matejušku


gusar na matejušku - klik za veće

e... svak danas priča da je splićanin. je, ši, jušto je tako, sve splićanin do splićanina. o' pustih splićanina višje ne znamo šta ćemo, moremo ih počet izvozit.

samo, teško se more prodat za splićanina oni ča to nije. zaradi čega, a? a pametnome je odma kjaro, ali ajmo ča i naglasit temeljito: ne more se tek tako naučit govor, svaka finta i batuda, dišpet, uspomene, pisme, spliske čunke, itd.

ma, ke, e...

evo recimo oni ča jemaju godin ka ja i oni ča su stariji o' mene se cilon spliskon dušon brez problema site gusara na matejušku.
mlaji pamte ruinu, stariji se sićaju kultnoga mista za izač vanka.

ko se tega ne more sitit, sigurno nije splićanin.

taj je stiga je u split maloprije i nikad prije u njemu nije bija,
njanci ga na tv vidija nije.

taj će ili bit čovik na svom mistu, pa bit ono ča je, ali će se i probat naučit na split i prilagodit mu se ili će poč pitat di je gusaru povez priko joka i papagalo.
ka papagalo će ponavjat splicanin, splicanin, splicanin, a ona splis'ka uncutarija i dišpet neće moč odolit, pa će se nasmijat, barenko u sebi.

i narafski onda je svak kriv, samo ne oni ča pita di je papagalo.

a zamislite da nekome proban poč reč da san iz kine.
ko bi mi pametan to virova, a?

utorak, 24. svibnja 2011.

o uredu, stolu, žutoj zbirci, ma zapravo o životnoj filozofiji

ured by xvii

e... zadnjih dana san najviše tu.
ovo je moj ured.

pari jednostavan, a?
razočarani?

očekivali ste velike fotelje?
e pa meni to ne triba, nisan ja ex pricidnik mesić.
šta će mi velike fotelje, niman namjeru strašit svit.

najobičnije katrige, jedan cvit, koja slika,
laptop, printer,
škancija s librima, tv, linija, kauč (drugi dio ureda, ne vidi se na sliku)
i to je ka to.
još armerun i stol(ovi).

stol ima posebnu važnost.
to je moj stol i iako pari skroz običan,
meni vridi beskrajno.
zašto?
zato ča mi je dobro doša za finit pučku skulu oli kako se danas zove osnovna.
zato ča mi je dobro doša za finit srednju skulu.
zato ča mi je dobro doša za finit fakultet.
zato ča mi je dobro doša za magistrirat.
zato ča mi je dobro doša za radit i zaradit.
zato ča mi je dobro doša za učinit koju crtariju i slikariju (http://xvii.exto.org)
itd.
malo san ga piturala kad san krenila u posal i ka novi je.

na njemu famozna žuta zbirka.
fizika.
stiže učenik.
počinje radni dan.
jesan li van rekla da je to baš moja žuta zbirka?
ona ka san ja odila u skulu.
nisan je ka neki bisno iskidala kad je finila skula, ma ke, e...
iz nje san ja naučila i sad druge učin
(http://www.instrukcije-split.com)
kroza godine je požutila skroz (mojoj žutoj zbirci ime stoji tutokompleto),
ali durat će mi još.
naučila san stotine učenika fiziku iz nje.
i još ću.

ovo je slikano jučer.
narafski da radin i danas.
stiže oni isti učenik ča je bija i jučer.
danas mu triba pokazat drugi predmet.

narafski da radin i sutra.
i najprvo ću učeniku od jučer i danas pokazat matematiku.

e a šta ćete, ja ne mogu ure i ure ubijat na rivi po kafama i kukat nad teškon sudbinom.
moj život ima nikoliko srića, jedna od njih je moj posal. (http://www.parametar.hr)

ajmo ča radit. u radu je spas.
linčine je šjor dante smistija u pakal i nije falija.

bija je ovo tekst o uredu.
bija je ovo tekst o stolu.
bija je ovo tekst o žutoj zbirci.
ma zapravo bija je ovo tekst o životnoj filozofiji.
mojoj.


ps - tu (uglavnom) nastaje i www.xvii-online.org

nedjelja, 22. svibnja 2011.

živija šumpreš, š njin koleti nisu škicani

e... spot za ovu pismu mi se baš svidija, pa ćemo je tu stivat.

ovod ćemo je stavit za sve one muškiće ča bidni moraju sami šumprešavat.

jema tot svega.
nekih mi narafski opče nije žaj jerbo bolje nisu ni zaslužili,
a nekima će valjda bit bolje kad postanu bolji.
neki pak narafski tipuju na ravnopravnost spolova, pa im je gušt i šumprešavat,
a neki šumprešaju jerbo im nima ko.
itd.

u svakon slučaju, živija šumpreš, š njin koleti nisu škicani.

laganini mislin kako ću u pajun jerbo san umorna ka pas, bija je ovo
pakleni radni vikend, a šumpreš ćemo u ruke koji drugi dan, kad bude manji
konfužjun na poslu. e, a šta ste mislili da mi možda šumprešaje muško, a?
ma ke, e...
i šumprešajen i piturajan - šesno i vridno :)
ne živin ja na grbači muškoga roda, ko je vidija bit linčina i ne radit ništa, e...

daklem, kad te ugledan, utonen u san, zzzzz već spavan, laku noć...


srijeda, 18. svibnja 2011.

najbolja su kupanja prije godišnjeg

kašuni by xvii

e... više ne brojin ure poduka koje sam održala kroza ovo polugodište. narafski da je i jutros ključna rič bila fizika. bit će i sutra, a i za vikend narafski, ali zato se danas popodne nije za pravo čudo zapisa niko.

hehe, a sunce je upeklo.

jeman autić, jeman vozačku, znan plivat i rečen sebi: idemoooo na kupanje, dan je ka stvoren za plažu.

i je palo je. dva puta u more...

more koje je bilo dobro i teplo, plavo (vidi sliku).

ovu sliju san direktno s mobitela čin je slikana plasirala na facebook, a poslin san je stivala i ovod.

isprobala san i novi šešir.
narafski da san za ovu godinu kupila i jedan suncobran (baš onda ka san to kupila su počele sikire padat s neba i naglo je zahladilo), ali jema dana, isprobat će se i on.

ajmo ča navit i jednu litnju pismicu - sad će negdi do jedanaestoga miseca moj dnevni đir bit more, rad, more oli tako nekako... vjerni čitatelji znaju da ovo nije prvo kupanje, kupan se ja o' prije uskrsa. i radin, ne radi niko za mene, a da mi neko to i ponudi, rekla bi mu fala lipa, ne moren ja stat s miron, u radu je spas :), ali i u moru.

ako znaš plivat, narafski. inače se moš utopit.

a kako sve stigneš? - pitaju me.

odgovor leži u samo dvi riči: dobra organizacija.


autobus na kat i trolejbus u splitu

1964., isprid svetoga frane, autobus na kat- evo ka i tovar, triba ga poticat da gre, hehe


lita gospodnjega 1963., isprid biskupove palače, trolejbus

utorak, 17. svibnja 2011.

ja, more, galebi i jato riba

e...

dikad se nebo spusti na zemlju ka danas.
čovika čini dišperanin.
tužnin.

utekla san bokunić ranije s posla jerbo me tokalo poč do jedne butige.

ka san se kalala niza skale, rekla san sebi sad ćemo pomalo. ajmo najprvo uvatit bokunić arije uz more, nigdi nije priša, neće butiga uteč, e...

valjda.

jerbo, koliko ih je firmi propalo u zadnje vrime, to je za ne virovat. tako je to kad jemamo učinkovite programe za oporavak gospodarstva.

moja fala bogu nije propala, radi i svima sve uredno plaća, ali samo ja znan koliko energije, truda, rada i mog vječitog životnog optimizma stoji iza svega toga...

narafski, dikod triba i malo fermat, laškat, odmorit barenko 20 minuti.
skupit forcu za dalje.

bila san na zvončac.
ja i more.
trefila san svega par svita, kojega galeba i jato riba (jeste li ga sinjali na litratu doli, a?)

odma san bolje volje.
zvižđen o' sriće.
moren pokrenit zemaljsku balotu.
život je lip, a ove gušte niko ne more platit.

poslin kiše uvik dolazi sunce.








zvončac by xvii - klik za veće

stari split - prokurative 1901.


prokurative 1901. , uvećajte klikom.
spomenik je bija tot.
kome, a? luki botiću, e...
našparta se taj spomenik po splitu,
bija simo i tamo, a danas je na merjanu...

ponedjeljak, 16. svibnja 2011.

*****

e... jema dana ka mi se ne da puno pisat jerbo moran puno radit.
danas je jedan takav dan.
ma fala bogu uvik se nađe i koja dobra pisma.
evo jedne skroz solidne, poslušajte...

nedjelja, 15. svibnja 2011.

renault twingo

e...

vozila sam kasno,
vraćajući se s ove fešte,
u mislima na feštu.
privrće mi se sve po glavi,
život,
uspomene,
prošlost,
sadašnjost,
šta je ko reka i učinija
nekad i sad.
kuća je bila pomalo već blizu.
mislin oče li bit mista za parkirat tonobil,
a drugin dilon mozga slušan radijo.
svira meni draga pisma.
cesta prazna, nigdi nikoga.
najedanput,
iz dubine noći,
jedan gotovo pa savršen muški glas mi kaže:
"šinjorina, zaboravili ste užgat svitla"
o di si, o kud si, a?
eto ti ga u traku do moje,
usrid noći nima pametnijega posla
vengo vozit tonobil i mislit na moja svitla.
"fala" rečen ja i užgen svitla.

vozila san usrid bila dana
i bilo je mi vruće.
štufa san svega.
sva san se opotila za izvuč tonobil iz jednega dvora.
pomnjivo, s pacijencon,
pazeći da ne taknen auto o' kojega susida,
da ne učinin koji friž ni sebi ni drugome.
eto me na vukovarsku (ex balkansku).
konfužjun, ali čuje se jedan skoro pa savršen muški glas
(ne bi rekla da je oni šjor noćni od maloprije, mislin da je drugi, ali nikad ne znaš)
"sva četri, šinjorina, zaboravili ste utrnit sva četri, gore van sva četri"
o di si, o kud si, a?
eto ti ga u traku do moje,
usrid najvećega konfužjuna nima pametnijega posla
vengo vozit tonobil i mislit na moja sva četri.
"fala" rečen ja i utrnen sva četri.

mučila san se za izač iz dvorišta
kad viče susid, kojega inače znan samo iz viđenja, s balkona:
"šinjorina ja ću van doč pomoć"
kako ne volin vozit tonobil bila san sva sritna da me neko rišija muke
i da mi oče izvuč tonobil iz tega dvora.
sidne susid kad vidin ja muči njega rikverc.
asti sto, odnit će mi vrag tonobil,
nije dvi kune, koja san ja budala, mislin se -
a onda prozborin:
"rikverc, gori pa u prvu, ovo je renault, nije ka kod drugih di je peta"
i stavi moj susid konačno u rikverc...
a kako mi je samo velikodušno iša pomagat.
čak je i skale iša zaradi mene činit.
poslin mi je prizna da mi je tija pomoć, ali da je i tija isprobat twingića...

vozila san po divljni kašuna i najedanput mi je jedan tonobil zasmeta.
konfužjun ogroman. vlasnik je srića tu. molin ga da se makne samo deset centi.
"ma ke šinjorina, morete vi sebe škapulat na rikverc" - čujen gotovo pa savršen muški glas
"ne mogu, ovo će bit teško, pogledajte koliko tonobili, koji konfužjun..." - samo šta ne plačen.
"ma ja ću vam pomoć" - uporno je savršeno muško
i da ne bi svoj tonobil maka deset centi, bos je iša po divljni kašuna i meni motava
po najvećen zvizdanu dobrih dvadeset minuti i stotine metri da bi vijugajući konačno
izvukla taj vražji tonobil...
"eto jesan van reka da se može" - pobjedonosno će muško.

šta je ženskica bez twingića?
dok nisan jemala twingića, nije bilo ovoliko velikodušne pomoći savršenog muškog roda.
izgleda da on naprosto mami muški rod da mi velikodušno pomaže,
ne znan šta bi drugo mislila...

moga twingića morete nač ovod , u svin mogućin i nemogućin situacijama, a ja se mislin di se još može nač bokunić muških đentlmena...

na fešti spomenutoj na početku ovega teksta san dobila ružu,
jesan,
ali da baš puno muške pristojnosti kroza život vidin i nisan...

izgleda da je jako važno vozit renault twingo, to kako vidin pali :)


dan marjana 2011





e... danas je dan marjana. ja san bila gori i upravo san se vratila, ali fešta dura cili dan, pa povirite... s obziron da tot provodin puno vrimena i infišana san u njega, navit ćemo mužiku i reč neka ga dragi bog čuva.




petak, 13. svibnja 2011.

kampanel svetoga duje

uvećajte klikom (može se bitno uvećati) i ako vam se sviđa, postavite ka pozadinu za vaš desktop (to možete napravit desnin mišen) ... a ko je slika? ja narafski, nikidan...

ponedjeljak, 9. svibnja 2011.

dicu bi tribalo volit i učit da vole, a ne da mrze...

e...

prikjučer na rivi kupi lik svom malom sinu pušku, pokaže kako i šta s njom i kaže mu:
sad možeš ubit koga god očeš.

narafski, šjora san lipo zamolila da o ubojstvima ne priča blizu mene i da bi bilo bolje da sina uči kako volit nego kako mrzit i ubit.

reka mi je da će mu kupit i bombu, a mater od maloga je dreknila:
šta se ti mišaaaaš, an? to je moje dite i gojit ću ga kao oču.

eto, ja uvik govorin da se zapravo sve nosi iz kuće...

ovu odgojnu metodu bi mogli nazvat krvi ću ti se napit, a narafski da se sve događalo na svetoga duju koji je ka ča znate katolički svetac i da je ti šjor s nestrpljenjen očekiva procesiju, pa poslin svetu misu.

kako nije moje da se mišan jerbo ko san ja osin potencijalne mete i ovin puten ću najlipše zamolit katoličke svećenike da se u svojin propovidima barenko koji put site deset božjih zapovodi i da onu ča kaže na ubij ponove dragim vjernicima. jerbo, očito su niki zaboravili na nju.

osin pušketina, prodavale su se i praćketine te bejzbol palice - u zemlji koja uglavnom ne zna ni šta je bacač ni šta je baza. bejzbol palice? e... valjda za pribit koga očeš, onako za jedan mobitel oli zato ča se nekomu ne sviđa nečija frizura.

a dica bi bila sritna i sa klepetalom oli svirkom te samo malo jubavi - odrasli su ti koji im kupe puške, rašpe, bombe i rivolvere...

nedjelja, 8. svibnja 2011.

povratak




povratak by xvii - klik za veće

jedna je mater...



e... još dvi slije o' jučer i jedna o' danas. jeman 38 godin, magistar san znanosti (baš danas mi je 8 godin o' magistriranja), radin u svoje malo poduzeće . hodan, trčin, plivan, vozin tonobil itd. pišen, crtan, činin litrate. a ko je za to zaslužan, a? ko mi je da život, a? ko me podiga i odgojija, a? mama oli kako mi ovod u dalmaciji najlipše znamo reč mater.

prvi rođendan

u očekivanju seke

prije vengo se krene u skulu pariz se mora vidit...

na bene, nekih misec dana poslin moga diplomiranja...

31.12.2000. - čekala se nova godina, novo desetljeće, novo stoljeće, novo tisućljeće i narafski da smo nešto tako važno dočekali u najlipšen gradu na svitu, splitu... s liva na desno moja mater, ja i moja sestra..

jedna friška, o' danas

e pa mojoj materi ćemo danas reč fala i sritan ti majčin dan mama.

subota, 7. svibnja 2011.

sveti duje - procesija i šušur na rivi


procesija - snimka cile procesije - uprite na botun i gledajte,
dura oko kvarat od ure oli 15 minuti






žlice, leteće mišice, rečine i srca, svega pomalo, za svakoga po nešto...

tovar sivac, mali, ali pari pravi.

hehe, jednostavno nisan mogla odolit, morala san kupit ovakav brod...
[čovik mi je da i vizitku, na njoj piše www.branesuveniri.com, ne znan ga, ali mi se njegov rad svidija, pa dajen lik, povirite ima ludilo brodića]

za frižider, dobri su, ali već jeman i split i jednega ušatoga tovara tako da ovega nisan kupila...
ne more se baš sve kupit...
znan da ste puno kurjoži, pa ću van reč šta san još vazela... samo malo poslin.

ušiju tvojih da nije :)


spli'ska nošnja na caklu

baluni na laštik oli jo-jo

sv. duje


rečine, bižuterija i unikatni magnetići...

ovega šjora san slikala jerbo mu dobro stoji montura o' spliske tombule, a oni mi se pofalija da na oti internet opče ne gre tako da nima straja da će poč grintat da nije dobro osta...

klepetala su oduvik bila dičja radost

ja se narafski ne žalin kako san ostala :)


špalir pupica u spli'sku nošnju, sv. duje i 'otel marjan, još uvik u izgradnji...
[je li ono neko bija reka da će otel marjan bit gotov za svetoga duju, a?
ši, je, željko kerum, on je to bija govorija]


e sad moran mučat jerbo moga bi se poteštat ofendit ako rečen još koju rič i proglasit nas gagricama. ma obećala san još nešto reč, e...

šta, a? a šta se kupilo, e... znan da ste kurjoži, e... nikoliko vrićica lavande. za armerun. da se na kapote i šjalpe ne uvate gagrice, e...

ekola, gren ča, nadan se da će do idućega svetoga duje barenko koja puntižela sa 'otela marjan poč ča, da će se po splitu moč normalnije proč i vozit, da neće bit buža kod pravnoga fakulteta i da će bit manje škovaca, a više cvića - da nadan se, jeman se prav to nadat, jerbo ja plaćan porez ovemu gradu ( i ka građanin i ka poduzetnik)...

sritan ti tvoj dan voljeni grade naš!

Šufit