Danas sam na plaži vidila pticu. Galeba. Ništa neobično, Dalmacija ih je puna. Ea, ovaj je bija u problemu. Skutrija se kraj stare barke, šćućurija, parija je jadan i nevoljan. Uto je naletija čistač plaže, kaže i da ga je vidija pred dva dana, da je tada moga raširit krila. Sad mu kako zajedno vidimo nije dobro. Možda je jednostavno star, možda je stiga njegov kraj, razmišljamo naglas... Nađem na netu broj od AS EKO (oni koliko ja znam primaju nofce od Grada Splita tj imaju koncesiju da zbrinu ničije beštije), kažu znaju za njega, neka bude tu još koji dan, oni ga nemaju di zbrinit, pa ce za koji dan vidit... Inace to je tvrtka iz Sibenika koja ima dezurnog i u Splitu. I jos su rekli da mu je tu dobro, da tu ima šta izist i popit. Moš mislit...
Onda sam otišla malo dalje i posudila od maški jednu posudicu te mu donila vode. Odma je navalja ćumbit, bija je žedan ka pas. Ajde, srkni Ferdo, dala sam mu već i to ime, nekako mi se pari da ti još nisi za partit.Probala sam mu dat i malo kruva, naletili su neki dobri ljudi koji su imali kantunić od marende od unuka i to smo mu malo razmrvili.
Naravno da sa svin tim nisam bila zadovoljna. Na plaži mi je jedan moj poznati svitova da proban nazvat Sokolarski centar u Šibeniku. Nađen ja i njihov broj i nazovem ih. Javi mi se šjor Menđušić, kako sam shvatila brat od poznate novnarke, objasnim mu sve i one me pita:
Koje je kolure taj galeb? Je li siv?
Je- kažem ja
E onda nije star vengo je mlad! A mladi galebi se često uzjogune i neće sami da traže spizu, tili bi ostat uz mater. Ogladne toliko da oslabe i dođu u to stanje. Dajte mu vode (šta san učinila) i nešto za izist (danas sam probala mu dat malo kruva, a sutra mu nosim ribe ako bude još tu). AS EKO ne možete natirat da dođu, veterinare isto (ako je netko od veterinara koje poznajem ipak voljan pomoći bidnoj tici molim da mi je javi, pa ću reč točno di je). Sve šta možete je pokušat da popije vode, ako počne jest, pomalo će kad ojača poletit, a ako je bolestan treba mu i vet.
Vraćan se istim putem. Prominila sam mu vodu, napija se još. I tražila od krasno odgojenih učiteljica da maknu još krasnije odgojenu dicu koja su tu u ime tereneske nastave došla maltretirat bidnu beštiju, itat se stinama na njega, mučit ga. To su one iste gospoje šta oče povišicu. No, da su dica doma bila dobro odgojena, ne bi u rulji bila zavedena, jok. Ja i moja mater, penzionirani profešur, smo im bez povišice govorile da puste bidnu ticu na miru. Zlo mi je od takvih ljudi, koliko mržnje je u njihovim kućama kad danas njihova dica, a bila su neka tri razreda jutros tu, baš ništa pametno zajedno sa svojim učiteljicama nisu mogla radit nego mučit ticu.
Siv je i mlad je. Možda još ima šanse. Ima li ko volje ili mogućnosti da mu pomogne?
