*****

ne mogu rješavati ničije psihičke probleme jer sam inženjer.
dakle, svi oni koji mislie da su postali ja i da je moja tvrtka njihova ili da je moj stan njihov, mogu dobit samo mojom nogom u njihovu guzicu, to će im bit poučno, a odletit će do pripizdine iz koje su došli u split krast.

nadalje, svi oni kojima se đaci i studenti smiju, morat će shvatiti da bi im se isti smijali čak i da ja ne postojim. smiju im se zato što ne znaju, a ne znaju zato što nisu učili kad je trebalo učiti i zato što su bili toliko glupi da ka takve neznalice još dođu u školu ili na fakultet radit di se vrlo brzo vidi ko zna, a ko ne zna.

smijala se cila država i mari koja je postala ingrid kad je pokazala svoje englesko govorno umijeće... nisam ja odredila da se ljudi smiju, smiju se neznalicama. na keruma pucaju od smija, a čovik ima jurilice, firme, velika je faca kojoj su se opraštali veliki dugovi u predstečajnim nagodbama, od državnog je interesa KAD MU SE TOLIKO OPROSTILO, a svi se smiju.

reka je jedan pisac iz komšiluka o vrancu i učenom čoviku, zove se dositej obradović, pa kaže kako ljudi čine moj naklon učenom čoviku i kad pješke ide. nitko mu se ne smije.

neznalice su za smij kad su došli na misto di znanje triba, a ova zemlja za plakanje kad takve zapošljava. no, friga mi se, kako rekoh na početku, kod mene neće ni uselit ni radit, pa neka psihijatri i narodna vlast, a i narodna milicija misle šta će s njima.

"Učen čovek ako će i pešice ići, svaki ga poštuje; a za neučena, videći kako ga voze vranci, govore: "vranci vranca vuku", i pravo imadu." - Dositej Obradović