ovo je naše more. ni milanovićevo ni karamarkovo ni od angele merkel ni od šjor orbana ni od šjor obame ni od šjor vučića ni od koga drugoga.
e, pa ja sam popodne lipo bila guštat svoje.
svi su gosti dobrodošli, ima ih i još, ali gosti su gosti, a mi smo mi.
nama je sad najlipše. stađun je od smokava, grozja, šipaka, more je još toplo, pliva se dugo (uspila sam! sretna sam! za neupućene: danima me bolila kičma i uho), sunčamo se ka gušterice... govorimo ko ovo more platit,a? a baš. ko ovo more platit? i baš zato što je ovo stoljećima uzrok svih naših nevolja i svi bi nam ga tili zgrabit, tribamo ga čuvat, volit, znat s njim. to je naše. mi smo ti sretnici koji ga imamo. sačuvajmo ga čistim i bez zagađenja. neka i dalje bude biser mediterana.
Nema komentara:
Objavi komentar