grrrr

danas je svečano otvorena socijalna samoposluga u splitu.

svaki dan se otvaraju socijalne samoposluge, vrlo rijetko neka firma u kojoj bi ljudi mogli raditi.

ja se tome ne veselim. 

veselit ću se tek kada se sve socijalne samoposluge svečano zatvore, kada ljudi budu zaposleni, pristojno plaćeni i kada bude osigurana sva pomoć za one koji ne mogu raditi iz budžeta države i/ili grada.

eto, pravo na mišljenje i izricanje mišljenja je moje ljudsko pravo, pa neka o ovom što ja mislim misli tko god šta hoće, mene ne tangira šta ko misli, svačije pravo je da misli šta god oče...

poduzetnici jednostavno znaju da je najbolje kada većina ljudi radi, a ne kada ne radi. ako radim i zarađujem, imam i novaca, kupit ću onda i paštu u pašticeriji i postole u drugu butigu i poč na šišanje da mi kosa bude kraća, a pamet duža itd.

kada pinezi ima pašticijer i proizvođač oli prodavač postola i frizer, poč će i oni potrošit. kad svi imaju pinezi, bit će i u državnom proračunu. kad se iz proračuna ne troši na zvizdarije tipa most koji ne vodi nikuda, 2 miljarde gospoji žarki koja je postala marina, 2 milijuna kuna državnih poticaja coca-coli (međunarodnoj kompaniji), najam nebodera itd, bit će i za potribito dite s posebnim potrebama, za invalide, za libre dici za skulu, za bolnice, škole.

ovo je tako jednostavna skula ekonomije i svako ko zna zbrojit 2 i 2 razumi šta govorin. pametne vlade zato ne organiziraju safari na male poduzetnike nego im omogućavaju šta jednostavnije i jeftinije poslovanje da se kolo zarade zavrti.

bez velikih investicija, od turizma, slavonije koja može prehranit hrvatsku i još izvozit, uslužne djelatnosti i razvoja softvera mogli smo svi živit bogato i dobro, a ne tu svečano otvarat socijalne samoposluge.

—  osjećam se ljutito.