bokunić splita

matejuška by xvii - klik za veće

panorama imena split by xvii - klik za veće

litrat koji je kontra ričima

jarboli by xvii

ajme, riva pari seoski dernek, koji vonji od one usmrđene spize, bože sačuvaj, a oni dil koji ja volin je gradilište.

nisan dugo ostala vanka, vratila san se doma, uključila klimu i rekla dvi riči, đelato & sok.

e bravo, jema i taj litrat (ta slika), ti jarboli gori...

još jedna lipa pisma za našu domovinu

litnji đir: šetanje, kupanje, gušti

e... kad ne radin, onda malo pođen guštat. evo kako to izgleda. sve slije friške, to oče reč od jutros, a ne od prije deset petnaest godin. to san ja, glavon i bradon, na mome merjanu, u mome splitu, u mojoj dalmaciji, u mojoj hrvatskoj. tu i je najlipše, je li tako, a?

sve morete uvećat klikom. a ko me slika, a? e to van nećem reč, nećemo otkrit sve tajne :)

koliko mi je godin? nećemo lagat, to nije lipo. 38 punih, na jesen 39.
more sad niko reč da jeman prikovišje oli premalo kili, da mi je kosa prečupava, da san prikovišje pocrnila, da mi je lip oli ružan kupaći i još svašta nešto, opče me nije briga.

friga mi se za sve, danas je jedan tako lip dan i ja ga nastavljan guštat, bilo kome pravo oli krivo, e...

radi li išta prometna policija u splitu osin šta moj tonobil paukon diže s parkirališta?

e...

inače ne beštiman. zapravo to činin ritko. malo kad. kako kad je beštimja ovod ka molitva, a? to za muške moremo reč, ši, ali za žemske, ma ke, nije ženstveno. šinjorine koje su iz poštenih kuća u kojima matere i babe drže do dobrog odgoja ne beštimaju. ne beštimaju baš zato ča su šinjorine, a ne peškaruše. gospoje u split isto ne beštimaju. peškaruše su te ča će nekome poč vikat štraco i škovaco, fini svit to ne čini.

ako se dogodi da ja zabeštiman, znači da se dogodilo nešto prestrašno.

šta, a?

uletija je sa bilin mercedeson na trotoar o' isprid otp banke u gundulićevoj. vozija je po trotoaru ka lud prema dalmi. skoro me je satra. vikala san mu šimijo, šimijo, jesi li normalan, a?

onda je kroza ponistru pita dvi šinjorine da ča mu govorin, a one će ti njemu odma, brez ošervat se: majmune, rekla ti je da si majmun i nije falila.

kroza to vrime san već bila prošla.

puten san se mislila kako san puno uvridila bidnu šimiju i da san falila.

tribalo mu je štagod drugo reč. nešto ča neće vriđat poštene i šesne beštije.

da mogu ponovit, vikala bi mu stvore. stvore, jesi li normalan, a?

mislin da ništa drugo nije prikladno.

svega pomalo, odmor i rad

e...

odmor je najbolji uz dobar libar, a trenutno čitan jedan fantastičan.

ovo su slije o danas, tako san se naguštala, iskupala, pročitala lipi dil libra i sad jedva čekan reprizu. e ali najprvo ću sutra malo učit študente, pa tek onda na more.
triba se i radit, ne može se samo odmarat, u radu je spas.

dobro jutro grade

dobro jutro grade by xvii - klik za veće isplati se...

volin život

more by xvii

e... svaki dan u foje zrće. gole čiče i gujice. raskalašenost. droga i pijača. navodno dobra zabava. in misto i tako to. gre se tamo i za to pinezi mora bit.

ko voli, neka izvoli. nisan taj đir. ma ke, e...

zašto, a? ka prvo moran gledat u moje formule, uvik nikoga posla jeman. toka me učit dicu i študente i moje uzbuđenje je svakako u dobro održanom satu, uspješno izvedenim jednadžbama. ni najmanje me ne zanima pijana zabava na zrću.

kupat se volin. 6 miseci godišnje san u moru, plivan, ali na nekin drugin mistima.

od razvikanih plaža volin poč na slanicu (otok murter) iako do tamo iz splita jeman vozit oko uru i po do dvi ovisno o konfužjunu na cesti. tot volin poč jerbo se lipo vide kornati. more i borovina tot posebno vonju, a najlipše je narafski kad nima prikovišje konfužjuna, a to oče reč u deveti misec.

tamo trenutno nisan jerbo moran radit svaki dan. tonobil mi je još u servisu zaradi štete od krupe, pa je dobar i merjan.

evo dva litrata. ovo je jedno misto di volin doč. tu zapravo i nima mista i zato to misto i je super jerbo mi tot ne skače trista svita priko glave i oko glave. stvari stavin u boršu, boršu na stinu, presavinen šugaman, stavin ga na siku, sidnen na tu istu siku, noge u more, očale na oči, libar u ruke i taman za me.

kad tek dođen, sidnen, pozdravin moje more, ispričan mu ča je dobroga, a ko me snerva. more mi reče da me voli, pruži mi svu svoju jubav i narafski da je život tako lip. okupan se, čitan, gledan put resnika. pa i jopet sve ponovo. pa i jopet. i jopet.

ovde se uglavnom kupaju kulturni i zgodni ljudi, pa moren i njih gledat.

ne dosadi mi doč na ovo misto iako ima šta do tu hodat. kako mi ne dosadi, a? a lipo, evo sad ću van reč. ja san sritna ča san živa. sritna jerbo san se u prvih sedan miseci čak dva puta suočila sa vlastiton smrću. malo je falilo, ali san joj hrabro rekla, biži ča, još živit oču ja i tako san je potirala. niste to ni osjetili priko moga bloga. ne, nisan bolesna, fala bogu ne patin od ničega, to je jednostavno bija sticaj okolnosti. jednom vrlo visoka fibra, priko 40. drugi put vađenje zuba koje je parilo da će ići, ali se na kraju zubarica borila za moj život i mene jer se puno toga tot bilo zakompliciralo i fala bogu na njenom trudu i znanju. zahvaljujući tome san živa, a već mi se temperatura tila bila snizila nekoliko stupnjeva i puls se počeja gubit. dršćalo mi je cilo tilo. fala i mojoj želji za životon i onome ča san znala kako smrti reč biži ča, nije još moje vrime, oču živit.

oču živit. eto u tome je ključ svega. oču živit. tako se stvari postave i to je to. ja stvarno volin život. dižen se ujutro najranije dok još spava split. gledan svitanje i guštan. odradin cili posal i onda liti na more, zimi na trčanje ili nešto drugo, npr. crtan, čitan, pođen do grada itd. može i obrnutno, ujutro najranije plivanje, popodne posal. ne znaš šta je bolje, e...

i nikad mi ne dosadi jerbo volin život. stvarno ga volin.

sritna ča je živa, najlipše vas pozdravlja xvii :)

more by xvii

ima svita ča voli bit ponižavan i mučen

e... postoje ljudi. imaju kičmu. svoj stav i svoje ja.
postoje i gliste. brez kičme. brez stava.
pužu. gmižu.
na početku im je i teško tako. pate.
kroza vrime se naviknu.
na kraju čak i guštaju tako.
drugačije više ne znaju.

*****

sad znan da ti brod ča me vuče nosi tvoje ime,
oduvik bija vezan san za tvoje cime...

popodnevni pogled put kaštela

popodnevni pogled put kaštela by xvii - klik za veće

jedna lipa pisma za dobro jutro

još jedan detalj s manuša

staro by xvii - klik za veće

stari fumar, stara antena, tašelana ponistra...

bokunić starine s manuša

bokunić starine s manuša, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

tu su moji didovi davno sidro bacili, mene vezali

moje more by xvii


Dalmatinac sam, ovo je moj dom
tu su moji didovi davno sidro bacili
mene vezali

e... pivala su danas ona dva ča često stanu po splitu vizavi pošte oli u koju drugu ulicu i tako pokušavaju zaradit koji šold. nekad se znaju zaletit i do trogira, stat kraj vrata i onda i tot narafski pivaju jerbo zaradi tega su i došli.

neki furešti ih samo gledaju, niki im i bace koji patakun. virujen da štagod i zarade jerbo da nije tako ne bi pivali. dobro, možda bi i pivali, ali pismu dvi, a ne bi to bilo pivanje od ura i ura...

jedan mulac je drugome promrmlja kad ih je danas čuja: vidi redikula.

zašto?

zato ča pivaju? zato ča se ne srame reč da smo iz najlipšeg dila svita, dalmacije? zato ča nisu spakovali kufere i otišli put njemacke oli australije?

je, ši, mi bi svi tribali partit, a doč će neko drugi i vazest sve naše. triba nas uvjerit da smo ridikuli i sirotnja, da ništa nimamo, da je sve ovod mižerija i neka pođemo ča. di? di god znamo, a onda će narafski nekoga drugoga dopast sve naše. povoljno, e... i onda višje neće bit mižerija. ma zamisli.

ne lipi moji, ja nisan ka oni novinar ča je notava da gosti iz bih smetaju, meni ne smeta niko ko se kulturno ponaša ma odakle stiga (nikidan su se na merjanu kraj mene kupali crnac i crnkinja, parlali su francuski i meni smetali nisu, zašto bi mi smetali, a?), ali ovo je moj dom, a gosti su gosti.

ja ću tu di san doma pričat mojin spli'skin govoron koji nije redikulski, kojega jubin iznad svega i koji me naučija moj dida. radit ću i živit tot jerbo san tot svoj na svome i ne dan se istirat bilo kome krivo oli pravo, e...

ča se mene tiče svak more doč guštat, ali ovo je moje more i ne dan da u njega iko ita škovace.
isto tako je i šuma koja se tako lipo zeleni moja, svak more doč guštat, ali i svakome onome ča mi je proba užgat ću reč kobogda mu se ruka osušila.

i ne, nisan ridukul, samo volin svoje (to ne znači da mrzin tuđe), a i drugogoga pasoša niman i niman di poč. narafski, ni ne želin.

meni je dobra i moja mižerija na sitni. ja se držin one da nije bogat oni ča puno jema vengo oni ča malo triba. mižerija je meni i nevaljano je meni, a ne onome ko me "žali", a zapravo misli kako bi me istira sa moga. narafski, ja opće ne mislin da mi je mižerija i zato i nisan otišla ča. niti ću.

Dalmatinac sam, ovo je moj dom
tu su moji didovi davno sidro bacili
mene vezali

ekola.

malo ruzine, ši, ma još radin

malo ruzine, ši, ma još radin, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

bokunić konfuzjuna

bokunić konfuzjuna, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

mriža na suncu

mriža na suncu by xvii - klik za veće

splite moj

splite moj by xvii
samo kliknite i dobit ćete prekrasnu panoramsku sliju splita :)

nebo

nebo by xvii

špiro

špiro by xvii

[slije je napravija sony DSC-W530 - moj novi kumpanjo :)]

stara kartolina iz 1935.

stara kartolina iz 1935. uvećajte klikom.

nekad su se slale kartoline,
pisale lipe riči,
notavalo puno pozdrava.
čekalo se pošćjera...

danas u škrabicu arivaju
samo računi i reklame.
niko višje ne šalje kartoline.

vrimena su se puno prominila,
ljudi isto.

za sve one u kojima još uvik jema dašak romantike
evo ovod jedna stara kartolina splita.

ofregat i luštrat

e...
luštrat.
koja lipa rič.
jušto tako. triba ovu zemju najprvo dobro ofregat, a onda izluštrat.
i bit će bolje, e...
barenko neće više vonjat na friškinu.

duje i roko

duje i roko, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

poza kiše

plaža by xvii

e... najviše volin kad ovako padnu dvi kapje kiše i kad poza tega malo celzijusi kalmaju. odma svi oni ča su se ovih dana nakrcali u split i ča obično ne znaju plivat i čine konfužjun u plitko na svakoj plaži ostanu doma (to oče reč kod svojih rodijaka), navuku bičve i pokriju se dekon. e... onda je najbolje. ja san danas poza posla, nakon šta san pošteno odradila sve ča triba i za studentsku i za srednjoškolsku matematiku, krenila put merjana. tonobil san narafski ostavila isprid kuće jerbo je hodanje zdravo. ka ča znate ina na meni slabo zaradi, ja vozin samo kad baš moran.

ježinac by xvii

je da gundulićeva i matoševa jemaju lada (uvik govorin da onemu ča je zasadija marune u gundulićevu triba dignit spomenik), ali čin su celzijusi malo kalmali, odma je ugodnije. laganini pušika, s noge na nogu eto me na merjan, jedno 10 - 15 minuti hoda, to nije opće nikakav problem učinit. narafski, došla san do vrata i za mene hodanje nije gotovo, ma ke, iden ja negdi daleko, di nema puno svita, di triba znat plivat. nekad davno san znala stat i na lubinov porat, ali u zadnje vrime tot dođe puno brodica iz lučice, pa je konfužjun. na bene otkad je kerum koncesionar bude svakakvoga svita i da van pravo rečen tot me straj da ću ostat i brez takujina i brez maje i gača. ovo oče reč da ću još malo hodat šta opče nije loše jerbo je hodanje zdravo i nač koje lipo misto. dok do toga mista ne dođen, slušan cvrčke i dišen punin plućima. nema konfužjuna na cesti, oni ča čine nered su ostali kod svojih rodijaka pokriveni dekon. možda san mogla tonobilon povirit i do kašuna, bude mista i na njima poza kiše, ali još je rano za tamo poč, to ćemo za misec, misec i po, tako nekako, jema još lita, bogu fala... kakvo je more? ludilo, prva liga, super, lipo za razladitit se, nije bara ka ča zna postat od vrućine. taman kako ja volin. iskupala san se, čitala libar, naguštala se, peškala ova tri lipa litrata i rekla bože daj kišu svaka dva do tri dana. :)

pogled put pučine by xvii

betina, murter

e... evo jedan lipi zapis sa otoka murtera - za doč do njega ne triba van vapor, jema most...
ako gledate od strane splita, poslin šibenika vozite još oko 30 km put zadra, skrenite livo, priđite most i eto vas na otoku na koji ćete se uvik vraćat...

živa istina

i još jedna vrijedna :)

e ovo je stvarno super :)

morska

morska by xvii

jedna slija od jučer. danas san učinila reprizu...

životna mudrost

triba se rano dignit iz postelje. ništa ja u životu ne bi napravila da san spavala do podne... ko rano rani dvi sriće grabi :)

coce trogirski :)

za trogir me veže jedna lipa uspomena.
navit ćemo sad pismu iz trogira.
lipa pisma, odličan pivač, lipe slike lipoga trogira... šta više triba? :)

voda

voda by xvii - klik za veće

e... vruće... upeklo, a? evo malo osvježenja :)

cvrčkova pisma

cvrčkova pisma by xvii, snimljeno jutros na marjanu

slušan ih jerbo ne faliju...

e...

ima li smisla ne znan, ali kaže stari svit da kad srbi livi dan onda pinezi stižu. kod mene obično i bude tako, a kad srbi desni izgubiš koji šold. šta je sa tabanima ne znan, ušima isto. za dlanove mi se pari da vridi. srbi me livi dlan, bit će valjda koja kinta ;)

sanjala san nikidan jedan brod, nije vozija, bija je miran, vezan na kolpo morto. negdi u nekoj prašnjavoj sanjarici san našla da sanjat takav san znači loše, neko će ti napravit veliki problem, ali ipak će pomoć stič na vrime. kad san to već sve zaboravila, problem je doša. stvorija se ka plima. tija mi je srušit puno tega. e ali neš ne, ne dan se, došla je i pomoć. narafski, nije pala s neba, bila je tot jerbo san nekoć davno kad san bila u prilici da postupin ovako i onako, postupila ka čovik. i ta peršona to nije zaboravila i pomogla mi je. fala joj.

inače mi snovi kažu puno tega, intuicija oli moj čuveni špurijus isto. slušan ih jerbo ne faliju. kad god ih nisan slušala moren reč da san falila.

škorpion san u horoskopu, pa ćutin intezivnije vibracije oko sebe vengo drugi ljudi.

danas mi se dogodilo nešto čudno.

čudno tek na prvi pogled.

znala san da neko meni ne nepoznat već dobro poznat gleda u mene. tu je negdi, samo ne vidin di. konfužjun je oko mene. mnoštvo nepoznatih ljudi. za poznatu peršonu u konfužjunu ne vidin di je, ali znan da je tu.

kako?

eh, kako?

ćutin malo jače nego drugi ljudi...
ne puno, samo malo više od ostalih :)

ovo je nekad dobro, ali nekad, virujte mi zna bit gadno živit sa tin. ne mislin da iman neke nadnaravne sposobnosti (to su pak posebni ljudi), to ne, samo malo jače ćutin i dobro opažan i to je sve... a i jopet u ovoj bidnoj zemlji, je nabolje bit tupav, ne vidit i ne razumit ništa, ne znat ništa itd. baš to garantira uspjeh. i ministarsko misto. nadan se samo da neće još dugo bit tako.

plavo stablo

plavo stablo, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

novi detalj iz moga grada

*****

žuti - zašto ih volimo :)

ježinac - kaštelet

ježinac - kaštelet, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

ferata

ferata, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

ferata by xvii

na plaži

hrvatske plaže trenutno izgledaju baš ka u ovom spotu...
čekan 9. misec, čekan ga žedan vodu...

zvoncac

zvoncac, a photo by XVII iz Splita on Flickr.

slikano negdi u hodu, između zvončaca i ježinca.

ujutro malo rada, pozapodne kupanje. e to, to je već dobro za ovi toplotni udar ča nas je strefija i ča dura već danima.

(ko je mislija da ja moren puno dana bit brez rada, falija je :))

****

ajmo ča još malo mužike navit za danas.
s posebnin ponoson uvik u životu ističen da san iz dalmacije
i da me mater rodila jušto metar od mora...
za moju najdražu dalmaciju i sve dalmatince gre ova pisma :)

merjan

sve by xvii - klik za veće

e...
disat čistu ariju punin plućima.
slušat cvrčke.

divit se galebima.

dugo plivat.
poza tega očale na oči i gledat put pučine.
neprocjenjivo.

friga mi se za sve, guštan...

godišnji.

gori - split.
doli - more. misto di triba dobro znat plivat.

sve by xvii - klik za veće

GODIŠNJI oli urlap :)

e... završila san s podukama jednemu studentu maloprije i daklem, nije da ništa neću radit, niman namjeru umrit od dosade, narafski, a neke stvari niko drugi osin mene ni ne more napravit i tu san za sve šta triba, ali upravo je počeja moj godišnji koji oče reč malo rada, malo odmora tj. nekoliko dana fermajen s ubitačnim tempom :)

yeees! :)