*****

danas sam lupila šakom o stol. i nije bilo promjena, nikakvih. eh, kolinda, kolinda. jedino mi je šaka deblja, a takujin još tanji, borova voda i mast oko 100kn. moj likar je radija jutros, a sutra je tek popodne kad ja moram raditi tako ga neću vidit. jerbo, sve da mi i da bolovanje morala bih ga sama platiti. do 42 dana moram platiti sama, a iznad 42 dana bolesti je čovik već smrtni slučaj ako radi kao privatnik. u državnom i javom sektoru je to sasvim normalno vrime za recimo poč peglat bore na trošak poreznih obveznika oli poč okopat njivu u vlaškoj. kako u deset godina staža nemam ni dana bolovanja ni odmora, puka mi je više film. na sve. na hebenu banku koja radi ovrhu za unaprid, na hebenu državu koja radi ovrhu i kad okasnim i kad platim, na neke ružne njuške koje stalno idu za mnom iako je uhođenje protuzakonito.itd živjeti u hrvatskoj nije lako. preživjeti u hrvatskoj nije lako. hrvatska je država koja mrzi vlastiti narod. prezire iz dana duše. sve ono što nije njiovo, a njiov znači ne biti svoj. i znači još svašta nešto, ali ne smi se reč. ni promislit.šta imaš mislit? radi stoko i daj uhljebima. i sa bolesnom rukom. no, ne znači da su mi noge loše. a to pak znači da bi neko od svih onih koji žive na moje špale moga dobit i nogu u prkno ako mi dođe na oči. tako, e,pa neka se žali upravi vodovoda i plinare