cvita

http://web.vip.hr/nmagazin.vip/mace.html

u uredu

u uredu - još jedan radni neradni dan

http://www.nada4.wix.com/nada-magazin

www.parametar.hr

www.parametar.hr/nada.html

• 
  
• Tea Jurković hahhaha, koliko ikonica na desktopu......to je moja opsesija, stalno ih guram u neke mape a onda se sva zbunim i pojma nemam gdje mi je što 

  Prije 20 min. · Sviđa mi se
• Parametar doo Split to je posljedica višednevnog rada, ovih dana ćemo to sve naravno posložiti na svoje misto 

Klapa Bonaca - Da mi je

da mi je
bar još jednom
sa tobom
sist kraj mora...

lito

photo by xvii

*****

HVALA braniteljima.

malo mira o' nedilje

e... gren van ovod izvuč par lipih bokunića iz današnjega dana. 

digla san se rano, a ko rano rani dvi sriće grabi. 

kupila san lipu peku na skonto za 5kn

(ovo mi je važno naglasit jerbo san uvik sritna kad nađen kruv na akciji oli skonto jerbo stvarno mislin da je doša brezobrazno preskup).

 još je bila tepla. 

feta friškoga kruva, malo masla i marmelade priko nje, 

kofi laganini, brez priše i 

eto ti već divote.

zalila san moje cviće. 

puno kurjožen svitu gren reč šta je novega na mom balkonu.

ka šta vidite na gornji litrat, ivančica oli margarita mi sad reste u gredicu, 

nije višje u čizmama. 

u istu san gredicu pribacila i ono cviće iz druge čizme, to bi tribalo bit štagod šareno.

neko će me sad pitat šta ti selen čini u pitaru?

domaći, za juvu, e... sićate li se kad san to sadila, a?

poticaje još nisan dobila,hehe,  a od onda san izila juva i juva s dodatkon domaćeg selena, a petrsimul se sadija nikoliko puti i još će...

jeman i običnu travu u pitaru. to mi je za maške. maška ka ča znate ili ne znate, pa ćete sad naučit, mora izist malo travčica jerbo joj je to potribno za normalno funkcioniranje, liže se, štumik joj bude pun dlake, pa da ih more lakše izbacit iz sebe.

u prvi red je turski gariful, jedino ča me zanima od turčina. 

ja ne gledan ni njihove ni nijedne druge sapunice. 

gariful ću uskoro pribacit iz ova dva pitara u štagod veće jerbo reste ka lud.

to mi reste iz ove kesice, e...

otišla san na more i vratila se s njega prije konfužjuna i najvećih celzijusa.

za puno kurjože evo jedan litrat.

boršu i šugaman san stavila jušto o' ispod tega velikoga bora, 

skočila u more, buč-buč,

isplivala se dobro,

gledala brodove svake vrsti i doma.

jerbo, za obid su punjene paprike. i pire. đelato i dinja. uajme.

pozapodne ću bacit joko na alku, 

ako buden od volje, a morat ću, šumprešat ću štagod robe

i sredit štagod kartušine za posal.

malo mira o' jedne od ritkih neradnih nedilja.

guštan.

ši, ja odavno radin, službeni urlap je malo bija zato ča je mora i finija. meni plivanje dura 6 miseci na godinu, ali ka ča znate ni šeik ne more jemat toliki urlap, pa se kupan kad uvatin vrimena, a kad moran radit, radin. 

simpatično :)

svitska bronca u vaterpolo, bravooo!

vridi višje o' zlata i naša je, bravo momci!
unatoč peguli kontra mađara, unatoč sucu lupežu, unatoč svin monadama,
kolajna je hrvatska, najbolji ste!

ovo je bronca ča vridi više o' zlata, svaka čast!

šta je meni ovo tribalo?

e...

jučer san puno tila gledat vaterpolo kontra mađara, ali mi je falija 4. kanal, a prijenos je iša baš na 4. 

kako to nisi prije namistila, a? čujen kako pitate. ma friga se meni za tv, opče ga ne gledan puno. dikod se pitan zaradi čega opče plaćan pretplatu i cable tv. tu ka jeman puste programe, a barcelonu koju volin gledat kad god igra ne moren vidit. naši će možda prinit finale lige prvaka i to je ka to. za vidit barcelonu bi mi tribalo poč još dat pinezi za tv i poč i kod t-com.

je oču, sigurno i da onda samo radin za tv pretplate, a tv ne bi vidila njanci ovo malo šta ga gledan.

kad san jučer namistila taj 4. kanal na način da san nanovo uvezla kanale, na ovi moderni tv me tokalo za svaki program jopet namištat ime da znan koji mi je od serija od zločina, a na koji moš čut je li ko napa jameriku. i još me tokalo za svaki minjat zvučne postavke da mi ne krči ka lud, vengo da mi se čuje normalno. 

poza svih tih kanala i namištanja me zabolila ćiverica. propisno. i naši su još u taj nesritnji vaterpolo izgubili. onda san okrenila na 2. i tamo me tokalo još vidit kako je i ajduk izgubija.

a mogla san lipo jemat starinski tv, pa me ne bi zabolila glava jerbo na temu ne bi ništa namištala i ne bi ništa gledala. mogla san opče ne imat tv, pa ne bi ništa ni čula ni vidila.

često čovik tako reče šta je ovo meni tribalo, a?

jednom san tako bila blesava, pa san kupila i gps za tonobil. ono ka, tribat će mi jednom već, pa neka ga. 

znate li koliko san ga puti duperala do sad, a? jedan jedini i to da vidin je li to čudo radi. uštekala ga, uputila se put šibenika i on mi nacrta da gren na autoput, a ja u šibenik pođen magistralon i dok se to čudo teknike snašlo, počelo mi je govorit skrenite livo. 

je, oču, oli mi pamet smeta, di ću livo, u more, a? 

onda smo mu isključili ton. ja ga više ni pogledala nisan, a peršona ča se ti put vozila sa menom mi je rekla da je sve do šibenika nacrta dobro. 

sta mi je u armerunu godinama i nikidan san ga probala uključit, tako iz đira, ali sad je prazan, triba mu najprvo malo baterije napunit, pa ću to narafski učinit čin se sitin jerbo bez njega stvarno ne moren. a kako su ljudi vozili prije tega, a? kako, a? isto ka i ja danas, po znakovima, e...

dobro, jedan put kad pođen digod di se ne moren snač ti gps će mi sigurno dobro doč. 

vjerojatno ću i usisavač za tonobil duperat još koji put jerbo san ga do sad, a kupila san ga kad san kupila tonobil prije skoro 5 godin, duperala jušto dva puta. 

brže i jednostavnije mi pomogne jedna mala metla i škovacera. a šta ću, to san ja, o' teknike, a s teknikon jeman posla samo kad baš moran i onda se pitan ča mi je tribalo poč kupit to čudo sa milijun botuni, 200 stranica uputa itd. 

oli život nije bija jednostavniji sa normalnim tv, normalnim tonobilom, brez mobitela, pogotovu pametnih itd.?!

e bravo, sad mi je palo napamet da u portapaku jeman i jednu lumbrelu za sunce oli suncobran. otvorila san je do sad dva oli tri puta, nađen ja uvik bokun lada ispod bora oli kojega tamarisa. to mi je jednostavnije , a šta ću :P

gren ča, ono pametno čudo o' mobitela mi grinta i ronje da nisan dovoljno vode popila. triba vazest još koju čašu. jemate pozdrav, zdravi i veseli bili i neka vas teknika sluša. 

jema li šta ribe na peškariju, a?

e... prošla san priko grada. na peškariji prazno, ni ribe, ni ljudi...
je li split izgubija još dil tradicije? ko zna koliko će ih zauvik zatvorit banak. 

sve skupa pomalo djeluje apokaliptično. 

ja sam prva za red, meni je fizkalizacija išla od 1.4., sprovela sam je i ne bunim se, ali triba ga uvodit na normalan način i ne praveći nered. i šta bi reka moj pokojni dida, najprvo ofregaj vlastitu kuću, a to oče reč riješiti nered u državnom sektoru, tu ga ima najviše. 

uostalom ministar linić je jučer na dnevniku prizna da privatni sektor uglavnom radi uredno rekavši da je od oko 23000 nadzora donilo oko 500 zatvaranja. time se slavko linić zapravo posuja pepelom za nadu čavlović smiljanec koja je misecima vriđala privatni sektor i vikala svi, baš svi su lupeži.. 

molim ministarstvo prosvjete i ministarstvo financija da najprije uvede red u prosvjeti i znanosti jer se zna:
- da zaposlenje u školi stoji 1 godišnju plaću koja se da ravnatelju,
- da se jedan dil profešura i nazovi profešura (to su oni koji rade s krivotvorinama) bavi mitom i korupcijom i prodaje ocjene
- da se repeticije drže na crno bez kune poreza vlastitim učenicima/studentima često u prostoru škole na grijanje koje plaćaju porezni obveznici
- da mnoge škole imaju dodatne prihode od radionica, voćnjaka i sl., a ne plaćaju porez
- da se nastava ne realizira kvalitetno, normalno i moralno, dica neispitana i nepodučena elementarnim stvarima šetaju oko škole dok im se pojedini nastavnici pripremaju za štrajk
i još puno, puno, puno "lipih" stvari povezanih sa ministarstvom koje bi trebalo bit primjer i vrednota, a ne sramota.

split - riva - 2006.

e... bija je 26.06.2006., a ja san friško kupila prvoga digitalca. 

rano ujutro, malo svita, idealno za slikavanje. 

učinila san nikoliko litrati rive.

evo ih ovod da se sitite kako je split izgleda 

prije višala, tehnobetona i ostalih zvizdarija.

uvik ću se pitat je li se tu moga stavit bokun normalnoga kamena.

malo teknike, malo matematike :)

*****

*****

izložba

 

izvrsna izložba litrati može se pogledat na zapadnoj obali

 

na kauču je dosadno

je li van vruće, a? da oče past bokun poštenoga pljuska, e...

sićan se ka su jedno lito cipali gromi i diglo se more.
velika nevera.
znan i datum kad je to bilo.
21.08.2010.
nisan slon da ga pamtin, vengo san ga sad našla kraj litrati oli slika. :)

neću sad floćavat kako je izgledalo nebo, neka litrati govore.

 neću sad floćavat kako je izgledalo more, neka litrati govore.

ja s materon na merjanu.
narafski da san se kupala.

cipaju gromi, siva, apokalipso.
vraćamo se kroza šumu.
more bit da bi se neko i pripa, ali moja će mater kroza smij:

- "a ćerce moja, mogla san sad ka i sav normalan svit bit doma na kauču ispod deke, a ja gledan di će me udrit grom. uvik mi se šempjarije događaju ka san s tebon tako blesavon."

- "ši, kažen ja, ma ispod deke bi ti bilo dosadno, a vidi uzbuđenja tu di smo.
ben mu miša, život je moj odrišen brod."

bi li ponovila taj dan da mogu sad kad san tri godine starija?
ma narafski da bi. i ne samo taj, rado se sitin svih nevera. na kauču je dosadno. :)

inače, pitat ćemo čitateljstvo ove stranice:
sićaš li se nike nevere u kojoj smo bili skupa?
na moru, merjanu, u prirodi, u životu općenito...
kad je grmilo, kad je cipalo, kad je sivalo?
kad su me naidili? kad su me probali povridit?
ako se sićaš, sigurno me dobro znaš.

evo jedna nevera iz 2006.

punta merjana.

narafski da me nije bilo straj,

a mislin da ni šempju koja je ovu neveru

sa menom preživila nije bilo straj.

straj je nešto iracionalno, neko se boji svega i svačega, a neko ničega - ljudi poslin određenog vrimena jednostavno oguglaju na sve. ne kažen da je dobro bit tutokompleto lud i ono bit tu ka sad niki ridikul koji će se poč brez straja bacit prid feratu, oprez i razum uvik postoji, ali bit oprezan i razuman ne znači bit strašljiv, razlika je bitna.



ima i različitih tipova ljudi, niki će stat doma i kad sija sunce, a neki će i ovakve litrate peškat po nevrimenu.

ja ne bi mogla radit u nekoj ustajaloj žabokrečini di je svaki dan isti. meni je interesantna napetost, neizvjesnost, borba. kad me naide u najboljoj san formi i to mi ne pada teško. ja ne bi mogla sve kiše provest na kauču, to je dosadno. ja ne bi mogla živit po špranci. život je moj odrišen brod.



stari dil bloga ča je iša na domeni www.xvii-online.com je nesta iako san uplatila za tu domenu za cilu godinu. nestali su blogovi svih blogera ča su objavljivali na www.mojblog.hr . pitala san šta je s tin i rečeno mi je da je navodno s tin finito, nima više. pineze mi niko nije vratija, narafski, ali jeman ja puno tega u mojin sićanjima i arhivirano, a ovi novi dil ča je na www.xvii-online.org gre priko google. google valjda neće propast, pa ćemo tu objavit i štagod novo i štagod po sićanjima...

danas san poželila pljusak i sitila se nekih litnjih nevera. sutra će mi finit godišnji oli urlap i nešto više ću bit u kancelariju, a na more kad se stigne. toka me radit, brzo su rokovi dici i studentima. kad je takav dil života, onda živin od sićanja na onaj lipši dil: sunce, misec, more, nebo, lip dan i nevera. e a da kako drugovačije, kad budemo partili na oni svit, niko neće žalit šta više pjata oli podova nije opra u životu, a svakome će past napamet da je moga i štagod dobro proživit...

rado se sitin svih nevera. na kauču je dosadno.

zeleno

e...
u mene jema bokun zelene kolure za danas.
odakle mi, a?

 

mertojak.

stigla san tu jutros na noge, prije najvećeg zvizdana.

nije mi uzelo vozačku, tonobil mi nije u servisu, vozi, ali između urnebesnog traženja mista ujutro i dolaska do mertojaka na noge, lakše mi je doč na noge.

uostalom, put do kumpanja oli prijatelja nikad nije dug.

 

kojega kumpanja?

e... bili smo malo kod doke za beštijice, veterinara bošnjaka.

cvita sad ima 1,70 kg i nikakve likarije joj više ne tribaju.

fala svima iz ambulante na svemu ča su učinili da joj pomognu...

 

narafski da san se i vratila autotabanićima, za cvitu mi ništa nije teško, put za prijatelja oli kumpanja nikad nije dug. cvita je moj mali kumpanjo, niko nema pinezi kojima bi je moga kupit, e... eto koliko vridi ti kumpanjo.

 

kaštelet.

stigla san tu pozapodne na noge.

nije mi uzelo vozačku, tonobil mi nije u servisu, vozi, ali između urnebesnog traženja mista pozapodne i dolaska do kašteleta na noge, lakše mi je doč na noge.

uostalom, put do kumpanja oli prijatelja nikad nije dug.

 

kojega kumpanja?

da kojega, a? velikoga, e...

more moje, život značiš, šta bi bez tebe a?

 

tako su nastala ova dva zelena litrata.

do njih san došla jednostavno,

na noge...

*****

gospe moja, sad ćete se smijat. 
svako malo mi šalju ljubavne ponude u poruke iz EU. 
to se događa od 1.07.
meni ovo pari ka da se traži smještaj u CRO. 

najvažnije je da nema škole, II.

 

najvažnije je da nema škole, II. by xvii

najvažnije je da nema škole

 

lito - najvažnije je da nema škole by xvii

*****

e...

 

kad san se ka dite razbolila, a roditelji mi bili na putu, baba i teta su me stavile leč i rekle to su dičje bolesti, proč će, finit će. nisu mislile da je likar velika priša. mislile su jema vrimena, odit će se tamo, samo sutra, prikosutra, za koji dan.

nešto se izjalovilo na putovanju i roditelji su mi se vratili doma prije vrimena.

možda su bili dišperani ča im je putovanje propalo, ne znan, ali u likara im je reklo da san dovedena zadnji čas. nisu bile dičje bolesti, upalila mi se žlijezda, od tega san bila otekla ka da me divovska osa ujila i brez likara ne bi bilo dobro.

sudbina, život, bog, ovisi u šta ko viruje ih nije brez veze vratila ranije doma.

 

kad san ka mladi inđinjer tražila posal u konstruktora, škveru, po skulama, svugdi me odbilo. bila im je priša zaposlit koga priko veze, moj cv im nije vridija, tribalo im je dat koji šold. bila san dišperana onda oko tega, a danas znan da je sudbina, život bog, ovisi u šta ko viruje sa menon jema drugi plan. šolde nismo dali u mito vengo u stvaranje moga maloga poduzeća i danas san duboko zahvalna životu ča mi nije da posal u tin ma kako su ih ono zvali, a, e, sigurnin, velikin, uspješnin i vodećin firmama oli državnin skulama.

mogu ovakvih primjera nabrojit još mali milijun, ali neću danas. drugo ću van ispripovidit drugi put. ne more sve u jedan dan. za danas je dosta reč život nema reprizu i sa tobon uvik ima neki plan. ono šta na prvi pogled pari dobro, ne mora opče bit. ono šta pari loše, zna bit tutokompleto dobro. ne triba sve gledat usko, kroza neke okvire, triba se otvorit za mogućnosti, a ima ih more. ne triba uvik hodat ili vozit baš istin puten, nikad ne znaš di te srića čeka, pođi onuda di ti špurijus kaže da će najbolje bit, e...

tuti koluri

 

veselo društvo na sajmu starih stvari by xvii - klik za veće

viktorija

e... u mene uvik ima razloga za radost. vidi lipoga dana. ja san se već isplivala, a još skoro nigdi nikoga. ajmo se ča popet i učinit koju sliku. nasmiji se, tičica i slije su tu. i onda doma najbolji mačak na svitu, špiro moj čuva moje šlape i ne da ih spremit, mirišu mu na more.

a zašto viktorija? zato šta san:

• živa,
• zdrava,
• lipa,
• šesna,
• pametna,
• dobra i
• vridna ...

je li tako da jesan, a? pineze iman samo one koje zaradin i fala bogu da je tako, drugi mi ni ne tribaju :)

• Borislava Borka Brncic- Tišma prava si...

  
  
• Milka Juričev-Martinčev Barić jesi!:)

spli'ski sportski velikani, kako je samo đuke plivala...

 

e... ča ovod piše, a? đurđica bjedov . znate li ko je ova žena, a?

 

osvojila je dvi olimpijske kolajne u meksiko 1968. i narafski iz splita je.

zaradi čega njeno zlato sija jače od ostalih?

više je razloga.

split ja ka ča znate najsportskiji grad na svitu i svi ča su bili iz splita, a osvojili su kolajnu na olimpijadu dobili su pločicu na zapadnu obalu. kad kreneš brojit te tabelice, nije ih malo, ma ke, e... neka zlata, međutim, sjaje jače, a đukino po mom mišljenju najjače.

 

evo zašto...

 

1) plivanje je individualni sport i narafski  jača je kolajna iz individualnog sporta, nego kolektivnog jerbo u kolektivni sport moš i sidit na klupu oli šentadu i dobit kolajnu.
2) sport u kojen dodir i ura određuju ko je prvi, a ne sudac lupež,
3) 1968. nije bilo ne znan kakvih uvjeta u splitu za treniranje, a đuke je osvojila zlatnu kolajnu na 100 m prsno,
4) 100 m prsno je prestižna disciplina za koju velesile ulažu puste pineze za osvojit kolajnu,
5) kolajnu je osvojila u žestokoj konkurenciji, š njon na postolju su sportske velesile amerika i sovjetski savez, znate li kako su oni trenirali, a?
6) uza ovu kolajnu, đuke je s ove olimpijade donila doma i srebrnu kolajnu.
7) klub: mornar,
(nekad san ka dite i ja tu trenirala, pa mi je nekako i danas najdraži)

 

 

uza poveći trud san našla snimku finala iz 1968. na youtube.

špiker parla ruski, a đurđicu bjedov možete nač na momenat 13:02.

100 m prsno, vrime 1:15.8, šok i nevjerica, zlato gre u split.

 

fala ovoj velikoj sportašici ča je splitu donila zlato na 100 m prsno.

i srebro na 200 m prsno...

http://www.pk-mornar.hr/ljudi.php?p=10&s=10015

isprid poljuda

 

ja uvik nosin aparatić u borši.
evo jedna friška sličica od jutros.
isprid poljuda...

 

*****

iz nekih prijašnjih godina by xvii

 

Toni Letilović Paa, prezivili bi i sa ovakvom zap. obalom...

 

Nada Magazin iskreno govoreći, ja sam ovu rivu volila. sliku sam izvukla s neta iz jedne moje galerije i ispod nje je pisa naslov "put u raj". lipo bi tuda laganini prošla i na kupanje došla. bilo je hlada, sad je prevruće, a biciklisti jure svuda ka blesavi iako imaju posebnu stazu. i šta je najvažnije, niko nas nije pita je li očemo milijune dat za kante od škovaca od 3000 kn, skupu tikovinu po kojoj će domaći i furešti prolivat pivo, rivu di će se vezivat brodovi (a nije marina) i di će posada činit svakodnevni i svakonoćni striptiz... itd.

barčica na zvončacu :)

 

barčica na zvončacu by xvii - za veće klikni

s moga balkona

 

cvitova je sve više, dobro jutro :)

litnja kartolina

 

litnja kartolina by xvii

u mome splitu

dragi kumpanji, fala ča me svi pitate, nisan bolesna, nije mi ništa, malo san smršavila, istina, ali jeden, živin i radin normalno. bolje rečeno jeden više nego ikad dosad u životu, samo dosta plivam, krećem se i neke sitinice san prominila u prehrani. nema potribe sekirat se za me, ja sam mali privatnik, mene banke čuvaju, država me čuva, triba svima sve platit, neće meni bit ništa. :p

uostalom 165/56 je normalno

Selma Poparić izgledaš, nikad bolje!

Sandra Pezo Ukota izgledaš odlično,ne bolesno 

Nada Magazin fala lipa, eto šta su ti prije :)))