e, danas ja na finu. na rivi. stanem na šalter za firme. oču položit pineze. mili bože kad me svjetina iz file za građane napala, da šta tu oču, da šta tu radin, neka čekan red.
- čekam za firmu - kažem ja
- annnnnnnnnnn? - beči na mene joči krvoločna baba
- za firme je - kaže i službenica.
- za firme je. pravne osobe - kaže i zaštitar
ništa ne pomaže, baba je već povamirena, a pomaže joj i druga
- koje firme, kak' e firme? - urlaju
- one koje daju u proračun, od kojih cila zemlja ždere - puka mi je više film i rečen tako.
e,ma onda je bilo i gore. rafali.
ne dan se. dosta mi je više ovakvih primjeraka ovog naroda koji uvik nešto ovako izvuče, divljajući nad drugin.
- sad ću vas slikat i stavit na internet, da vam vide čer i sin kako se ponašate. ko vas je pustija iz kuće takve? - rečen ja
babe su isti sekund prestale bit tutokompleto neupućene u život i svijet oko sebe.
pripale se teknike.
ova crtica još jedan dokaz da narod treba poslat u školu i da u školi treba postojati predmet poduzetništvo. jerbo, kad je zaštitar reka pravne osobe, dobro da nisu iz boršina izvadile rivolver i pucale u čovika, e...
kupila san lazanje za obid. od povrća. i malu čikolatu. da dođen sebi. i tako hodala jesan, ali san i izila nešto. moran. toka me radit cili dan. u tamo nekoj firmi, e... opasna sam i društveno neprihvatljiva. sve bi nas tribalo pobit. banda je to, koliko nas god po tim firmamin ima. :(
Nema komentara:
Objavi komentar