dakle, poduzeli smo ono najsigurnije, nismo radili bor. znate mi imamo niku bez repića koji bi lako mogao poželit da postane zvizda repatica, a i još beštijica. da ne bude stresa i buke, tjeralica, narodne milicije, fbi, cie, i sličnih, nema bora. ne možeš imati sve. nešto u životu ne svitli tuta forca, ali vridi više. a i nije baš da ne svitli, u mraku maški oči svitle ka ferali. na stolu par ukrasa, koja šterikica, ukrasne trakice, zvonce. dok san se samo malo okrenila, zgrabija je trakicu i počeja je vuč po kući i žderat narfski. taj otkad je kod mene ždere sve. e sad je da mi je vet prijatelj, ali štetočino mala, neš čovika dekomodirat na blagdane, e... i tako, nije baš onaj s tjeralice, ali puno mu sliči. laf niko. lav nikolajevič. nađen lani jadan i ranjen na svetoga nikolu, a sad već cili momak. mačak bez repa kojeg niko ne može platit... pogotovo kad dili poljubce... kako se naidit na njega? nema šanse. ♥
Nema komentara:
Objavi komentar