srijeda, 5. kolovoza 2015.

*****

i danas radim, tako mora biti. ne bi to bilo ništa neobično da mi jučer nije bilo poprilično loše. meni nikad nije loše, pa kako sad to?! ne, ja sam čovik ka i svi drugi,meni ka i drugima bude loše, ali zdravstveno ne koristim. plaćam ga a ne koristim. što imam od toga da mi se i da bolovanje kad ga do 42 dana bolesti moram sama platiti? da, tako je nama privatnicima. niste to znali? a što ste mislili odakle za sve one na budžetu? više od 42 bolesti je za privatnika već biti smrtni slučaj, tako da u ovoj zemlji žive uvijek zdravi privatnici koji su eto fenomen društva. a što mi je bilo? kolaps organizma, jednostavno mi se sve skupilo, grozna glavobolja, višestruko povraćanje. žena na ulici mi je pokušala pomoći.hvala joj. izgledala sam joj blido i loše, pa me pitala šta mi je. ne znam je. to je dobro u ovoj zemlji. ako imaš krepat na ulici, netko će ti ipak pomoći da ne krepaš. u drugim zemljama nije tako. moš krepat i preskakat će ravnodušno preko tebe decenijama. izličila sam se neofenom i spavanjem. kamilicom. navečer sam izila malo leših tikvica i eto me danas radim. nemam taj luksuz da budem bolesna. malosu mi još blida usta, druge vitalne funkcije ok. da ne plivam ovoliko, ne bi izdržala. more je moj likar, a iljade i iljade kuna koje uplatih kroz godine u zdravstveno je neki uhljeb potrošija na svoj facelifting i sl. e dok je ovako, nije dobro. ja želim zemlju ravnopravnih ljudi. ne može brate onaj tko radi i daje u budžet ne imati nikakva prava. jok.

Nema komentara:

Šufit