Najbolje mjere: cijelom privatnom sektoru zabrana rada, ali bez potpora. Neka gamad plati sva davanja i ako nisu zaradili ništa. To su građani drugog reda pa nije bitno jedu li. Bilo bi zapravo najbolje da svi krepaju, među njima i ja, pa uhljebima i ostalim đeložima od rodbine do susida više neće biti tako teško pri ljubomornom srcu kad nas vide ili čuju za nas.
Državnom i javnom sektoru ne bi tribalo zabranit radit, ipak su to vrlo često nečiji, viša vrsta, plemeniti, s nečijeg sela, rodijaci, netijaci i sl, ali im lipo triba reč, na posal možete doč, a i ne morate, ono, ka i do sad, ka i prije korone, kako vam se da taj dan, plaće će sigurno biti, radili ili ne. Ovako uglavnom na posal ne bi dolazili, a love bi bilo, dat će budale iz privatnog sektora, kako smislit ćemo već, a nigdi ne bi bilo konfužjuna i virus bi reka adio... Eto, tako nekako
Nema komentara:
Objavi komentar