Kazu da je vazno imati nesto crveno da ti godina bude dobra i da su bitne lampice. I tako u crvenom dzemperu koji mi je uplela pokojna baka, od oca mater, i uz lampice koje mi je kupija pokojni dida, od matere otac, kad sam bila dite i koje jos rade odlucila sam docekati novu pa kud puklo da puklo. Bas tako da se sitim predaka i da skupin forcu za dalje jer se naprid mora. 💓
O puklo je itekako, bacali su i petarde i rokete, a nekako mislin, onako, po zvuku da neki jos nisu odustali ni od kako smo to zvali vaz garbure...
Tek sad su malo fermali. Pomalo se cuje tisina u noci. Kako je lipo cut tisinu. Koji gust. Kako ste? Ocemo li ove godine konacno ispunit na zelje? Nadanja? Ocemo li se uspit izborit za bolje dane? Morat cemo, ko samo sidi i kuka, tome i bude lose. Akcija, poduzimanje, djelovanje, u skladu sa zakonom, ali s puno žara, pa ce bit bolje sve, a bit ce i para. Neka svega lipi moji, zasto bi gucali mizeriju, pa nije nas zato mater rodila. Ne mora bit 8 000 €, ne triba nan sad private aeroplan, ali ono da bude bolje i da budemo bolje volje. Zdravlja, srice i ljubavi, koji lipi bokun u pjat, znanja i rada i kome je ka nama. To sve cemo narafski sami srediti, nece nitko za nas. :)
Nema komentara:
Objavi komentar