prodaju se tonobili i to iz godine ove...

e...

ono ča je stečeno lupeštinom se ka ča san i bila predvidila laganini počelo prodavat.

ko? šta? di?

a to su van svitu moj ovi ča su vodeći i uspješni.

vodeći i uspješni, ma prije '91. nisu jemali ni poštene gače.

onda je doša vihor rata, obogatili se na mutan način, činili privatizacijske i pretvorbene mućke i najedanput postali vlasnici otoka i potoka.

danas čujen kako laganini prodaju imovinu.

bila san na jedno misto poslon i čula.
kako vodin firmu, svaki dan negdi iden poslon i sve čujen i sve znan.

i ne samo da laganini prodaju imovinu, vengo im je bidnima i sve drugo krenilo naopako.
šta npr.?
npr. kako su godinama kreli i varali i bilo je iđe li ih iđe, tako su mislili da brez problema i ženu mogu poč privarit.

došle jubavnice, a žena lipo rekla ajde ča, razvod eto ti na.

i sad je 60 i neka na vratu, skoro sedamdeseta. imovina se rasprodaje. jubavnice ne kuvaju i ne šumprešaju. one samo troše i čekaju da im se štagod da, to se zna. dica i unuci su narafski tamo di je i mater. starost laganini kuca na vrata i pita di je bila mladost. e... ostala je u jednoj od jačih pretvorbenih mućki, onoj oko električnih baterija. a ko jednom privari i zahebe, tako i nastavi. jedno vrime gre, poslin tega stvari dođu na naplatu, a kakica o' čovika laganini ostaje sam.

sve se vraća, sve se plaća...