prije interneta

Kako je Split živija prije interneta.

Ovo o kažinu u kojen je barba ugleda svoju čer mi je već davno ispričala moja pokojna baba. Mislin da mi je rekla da je taj kažin bija negdi u Kavanjinovu i da je o toj sramoti priča cili Split. Ne virujen da u Split danas nima njanci jedan kažin. Jema ih puno, a i internet im pomaže. E a šta mislite, odakle sve one čizme za koje se nije radilo? I sve one očale od po nekoliko iljada kuna? I sve one skupe borše točnije boršini? A postole? Kako kroz grad prolaze pusti furešti, sve skupa poprima međunarodni karakter. Kažini su kako vidite zabranjeni, u Slobodnu možete pročitat i otkad, ali neki se zalažu i za legalizaciju kažina. Kontaju da bi to bilo dobro za proračun, ali i da bi se time o' kažinjerstva (čitaj kurvarluka) rasteretile institucije tj da bi svaka tica svome jatu odletila, kurbetine u kažin, a red i rad u institucije. Mislin da tako funkcioniraju neke napredne zemlje, možete me komodno i sitit koje jer ja stvarno ne gren po svitu tražit kažine. Osoban stav o tome neću iznosit, mogu samo reč da baš zaradi tega šta nam je u institucijama svašta zemlja nam ne sliči ni na šta, a pogotovo Split. To je uočavanje, a ne konkluzija na temu tako da mi hejteri, ali i ljubitelji kažina nimaju šta reč.

SLOBODNADALMACIJA.HR

Žestoki krvavi obračuni iz Geta, Varoša i s Peškarije dostojni su filmskog platna: žene i djevojke u tome nisu nimalo zaostajale za muškarcima, a zbog lažnog obećanja o braku došlo je i do ubojstva...

U posljednjem, trećem poglavlju odlomaka iz knjige "Grad i ljudi: Split 1914. – 1941." autorice dr. sc. Zdravke Jelaske Marijan, ...