e...
ko je od nas malih poduzetnika u rvackoj moga doč do izražaja? neš ti nas, mali, misle beznačajni. nismo bili vodeći i uspješni, ali smo mogli uza svoj mali posal jemat blog i hobije, notat štagod ovod, nasmijat svit, dat koju ricetu, ispripovidit ča nas tišti, koga smo trefili, ko se ulovija na baketinu i još puno lipih stvari koje se čovik više i boji reč otkad nan je oni šjor pipe ča obnaša vlast zajedno sa samoproglašenom kraljicom, caricom i šta još sve sebi ne umišlja da je, počeeja hapsit. masovno. sad čini kuco čovik moj i čekaj da dođu bolja vrimena, a doč će jerbo poza nevere uvik stigne sunce.
u blogosferi se pojavija i šjor bloger todorić i sad je i jopet najvažniji na dnevniku, svaki dan o njemu, a otkad je otiša u inglešku, nima nan druge vengo da se svi počnemo pravit ingleži i pričat o vrimenu.
vengo, kad san već kod vrimena, di smo ono stali? nevera, sunce, e...
bravo, snig!
u foje je reklo da je šjor vakula reka snig! gledan di su mi gležnjače za snig, mislin kako ću onoj pricidnikovici od kućnog savjeta reč da ovi put napravi raspored čišćenja da ne bude ka prošli put nas par budaletina budemo žrtve, provjeravan je li mi moja privatna lopata za snig još oki-doki, gledan u spremi zgrade jema li još koja lopata, mislin se di ću šta poč kupit ako bilo govance s neba padne, razmišljan kako će i jopet kaos koji će rješavat građani i torcida, a sve nadležne službe neće znat kad im je posal, kad dežurstvo i ko kome zapovida, ono, pojist i popit znaju, radit ne znaju, sve će to radili oli ne platit budaletine, beznačajne, oni ča nisu vodeći i uspješni, mali, majušni poduzetnici. poslin svega toga san počela provjeravat jesu li mi šjalpa i kapa na mistu, di su mi rukavice, a onda mi je palo na pamet da su oni brat i sestra od milja zvani braco i seka jopet prisutni na splitskoj političkoj sceni, da se tu vode i ka neki obnašatelji vlasti uz poteštata oparu. je to je oni ča se s bracon lipo slaga u predizbornoj kampanji, častili su se lipin ričima, pričalo se o italijama, nožima, svašta nešto, a znalo se da su to sve finte, da dvoboja neće bit, da ničega neće bit i da će jedino svoju gujicu u fotelje uvalit.
daklem, kad je braco tu, komedija za vrime sniga je garantirana, pa sam na taj poveći problem zvan snig počela gledat s vedrije strane. sitila san se sve one sprdačine ča je bila po društvenim mrežama kad je ono bija pa snig, sitila san se i da bi nam tribalo zvat nećake, ups, netijake, sitila san se i onoga hadezejca kojem se sad ne mogu sitit imena, ali se sićan da je govorija da ne izlazi oni ča nije smrtni slučaj. ma je, ši, to je oni likar iz bolnice, e... svega san se sitila i počela san sa čežnjon čekat snig, ono, da se barenko bar malo nasmijemo, a grad ćemo ionako za sve pineze ča nam uzmu milom oli silom čistit sami.
i tako dok ga čekan, raskrabija se prije vengo je i pa.
ništa.
ćorak.
njente.
kad se bolje promislin, i bolje. bilo bi opet slomivenih na mašure, sta bi život, ferma posal, a za malo nasmijat se, možemo gledat i litrate od starog sniga, ono, sićate se, kad su splićani puni veselja skijali po merjanu i bačvicama, a sutra se grad pritvorija u led.
e toga, e...
Nema komentara:
Objavi komentar