hodanje je zdravo

auto sam prodala, a i dok sam ga imala zbog nedostatka parkinga više je sta na mistu nego se vozija. ono, uvatiš misto i ne puštaš. dobro, za vozit među svom ovom divljom svjetinom triba imat i dobre žifce, pa ako si snervan i fotan, bolje je poč na noge. neš ti splita moš ga ciloga proč u uru vrimena. sve je blizu. taksi je u splitu preskup i njime sam se vozila svega par puta u životu jerbo sam vidila da u splitu prije dođeš na noge di si se uputija vengo šta će stič taksi. cammeo i uber su još ovdje show program, valjda će im se nešto omogućit, jerbo, monopoli i dekreti nisu dobri. no šta će mi?sve je blizu pa mi ne tribaju. a tantobus? e, sve trčen u njega, pa posustanen i pobigne mi. nema šanse. sve oni likovi šta bi se krvi napijali, pa sve one babe brkate od 2m i 200 kg, pa sve one dide ča su se zadnji put okupali 1945. ne, ne i ne. jadan ti je onaj ko ne može na noge i mora to gledat. a nekad je split bija pitom grad. slobodarski. pun dišpeta, ali solidaran. sa lipim i šesnim ženama. kulturom ponašanja. ne ko zadar i varaždin jerbo onda ne bi bilo mista za sve one batude i predstave, ali jednostavno rečeno split je bija splitski. više nije. i za to je najbolje poč na noge, ono, možda trefiš koga poznatoga pa progovorite rič dvi, po splisku. možda nalete i furešti pa ćeš reč ingleški. sve prolazi, samo onaj kaos iz prometovih buseva ne. a kad se mrvu bolje promislim, šta će mi svi? hodaj, hodanje je zdravo :)