u zemlji znanja

http://www.vecernji.hr/hrvatska/najbolji-hrvatski-dak-losiji-od-prosjecnog-daka-iz-kine-906654?utm_source=Facebook&utm_medium=Status&utm_content=906654&utm_campaign=FB+page+statusi

ovo je vjerojatno istina. ja učim dicu i studente. studenti (niti jedan kroz sav moj staž) nisu nikad čuli za matematički priručnik bronštejn i uglavnom ne znaju: trigonometrijske funkcije (ne detalje nego niti što je sinus, a što kosinus), zbrojiti dva vektora koji leže na pravcu, a pogotovo neparalelne. zapravo uopće ne znaju što je vektor. muči ih i obično kraćenje razlomaka (a+b)/ b idu kratiti b i b. itd. sve ovo su naravno morali naučiti prije studija. osnovce i srednjoškolce muči tablica množenja. 99,9% ih ne zna napamet množiti do 100, a osmaši se uglavnom muče sa zbrajanjem do deset i množenjem do 100. upitajte svoje dite kolikoje 5*6 i 8*9 da vidimo ima li tih problema. većina roditelja mi nije virovala da im dite ne zna množiti. imam i nešto dobrih učenika, koji uče i rade i napredne zadatke, ali ljubitelji znanja i knjige su rijetka kategorija. uglavnom je štrcbrc njihovo znanje, bolje rečeno neznanje, ali i ono što su s ploče prepisali ako je uopće na ploči išta i bilo. naime, mnogi nastavnici uopće ne tumače gradivo nego na sat ili ne dođu ili pričaju nevezano, ono, ćakulaju šta bismo rekli. po ukidanju zaključivanja ocjena na polugodištu doživljaj cirkusa je narafski posta još intezivniji. ima i nešto šta je dobro. učim mnoštvo odraslih. ne znaju pa ne mogu raditi, a nisu imali strica stipu ili ujca jozu da ih negdi utira. ni barba šimu. i eto, zamisli sad, doša posal, kompjuter, triba nešto znati i onda zovu i pitaju mogu li doći oče li mi se dica smijati.ma koja dica, svak ima svoj termin, nećete ih ni vidit, a ima više vas nego njih. idemo dalje za iste pare, a i popusti su u tijeku