e... dica su postala kilava, jesu.
kad san jemala 15 godin, došla bi ujutro na bače.
ostavila robu brez straja da će mi iko išta ukrest jerbo ni ni bilo ništa za krest,
ušla u more i plivala do poška.
često plivajući i nazad, riđe na noge nazad.
masu puti sama dok mi ne bi arivali kumpanji na more,
masu puti s kumpanjima.
jedan moj kumpanjo mi je da nadimak posejdon.
i onda bi svaki put kad bi me vidili rekli evo naša nada posejdon. :)
od tada je prošlo godina i godina.
ja i danas plivan.
uglavnom ujutro.
i guštan.
samo na neko drugo misto.
bliže jednon drugon bazenu.
i ne vidin dicu da su došli plivat.
samo one ča treniraju plivanje.
dica su postala kilava, jesu.
zimi trčin.
sa 40 godina istrčin od spinuta do instituta.
na bene vežen špigete i nastavin.
ne umorin se.
niman ni lift. dnevno pet šest puti učinin skale.
donila san tone i tone na pet pod kroza godine.
dica pušu kad idu uza skale. teško im je i živit i učit.
samo jedan mali bistra uma i bez deka viška trče uza skale - taj je ritka iznimka,
ali ako ovako nastavi kroza život, daleko će dogurat, u tega momka duboko virujen.
nije mu teško ni učit ni trčat.
zna šta oče.
nije kilav.
peška brže vengo ostali.
zna više nego drugi.
život shvaća ka nešto posebno i ne grinta.
profešur na merjanu je za tjelesni zada trkat od vrata spinut do prve špine.
iza prvog cabla su govorili kako ga triba ubit i brzo počeli planirat detalje likvidacije.
e da su barenko tako brzi kad triba trkat.
pari mi da ova nacija postaje nešto gnjilo.
fizički i umno neaktivna.
konfužjun je jedino di je lokačina, žderačina, itd, da sad ne rečen još koju grubu rič, e...
usenasepodase.
i onda srčani i ostali udari.
pravo je čudo da ih nije i više.
tonobil se dupera za poč ulicu dalje. jedna kesica se vozi na kariolu. ne čine se skale ni pod razno.
uzbrdo ako greš, a pogotovu sam, pariš da ti fali štagod u ćiverici.
nisi u krdu.
e samo u krdu možda je teplo, ali i smrdi.
Nema komentara:
Objavi komentar