subota, 27. srpnja 2013.

petak, 26. srpnja 2013.

na kauču je dosadno

je li van vruće, a? da oče past bokun poštenoga pljuska, e...

sićan se ka su jedno lito cipali gromi i diglo se more.
velika nevera.
znan i datum kad je to bilo.
21.08.2010.
nisan slon da ga pamtin, vengo san ga sad našla kraj litrati oli slika. :)

neću sad floćavat kako je izgledalo nebo, neka litrati govore.


 neću sad floćavat kako je izgledalo more, neka litrati govore.




ja s materon na merjanu.
narafski da san se kupala.

cipaju gromi, siva, apokalipso.
vraćamo se kroza šumu.
more bit da bi se neko i pripa, ali moja će mater kroza smij:

- "a ćerce moja, mogla san sad ka i sav normalan svit bit doma na kauču ispod deke, a ja gledan di će me udrit grom. uvik mi se šempjarije događaju ka san s tebon tako blesavon."

- "ši, kažen ja, ma ispod deke bi ti bilo dosadno, a vidi uzbuđenja tu di smo.
ben mu miša, život je moj odrišen brod."

bi li ponovila taj dan da mogu sad kad san tri godine starija?
ma narafski da bi. i ne samo taj, rado se sitin svih nevera. na kauču je dosadno. :)

inače, pitat ćemo čitateljstvo ove stranice:
sićaš li se nike nevere u kojoj smo bili skupa?
na moru, merjanu, u prirodi, u životu općenito...
kad je grmilo, kad je cipalo, kad je sivalo?
kad su me naidili? kad su me probali povridit?
ako se sićaš, sigurno me dobro znaš.

evo jedna nevera iz 2006.
punta merjana.
narafski da me nije bilo straj,
a mislin da ni šempju koja je ovu neveru
sa menom preživila nije bilo straj.


straj je nešto iracionalno, neko se boji svega i svačega, a neko ničega - ljudi poslin određenog vrimena jednostavno oguglaju na sve. ne kažen da je dobro bit tutokompleto lud i ono bit tu ka sad niki ridikul koji će se poč brez straja bacit prid feratu, oprez i razum uvik postoji, ali bit oprezan i razuman ne znači bit strašljiv, razlika je bitna.


ima i različitih tipova ljudi, niki će stat doma i kad sija sunce, a neki će i ovakve litrate peškat po nevrimenu.

ja ne bi mogla radit u nekoj ustajaloj žabokrečini di je svaki dan isti. meni je interesantna napetost, neizvjesnost, borba. kad me naide u najboljoj san formi i to mi ne pada teško. ja ne bi mogla sve kiše provest na kauču, to je dosadno. ja ne bi mogla živit po špranci. život je moj odrišen brod.



stari dil bloga ča je iša na domeni www.xvii-online.com je nesta iako san uplatila za tu domenu za cilu godinu. nestali su blogovi svih blogera ča su objavljivali na www.mojblog.hr . pitala san šta je s tin i rečeno mi je da je navodno s tin finito, nima više. pineze mi niko nije vratija, narafski, ali jeman ja puno tega u mojin sićanjima i arhivirano, a ovi novi dil ča je na www.xvii-online.org gre priko google. google valjda neće propast, pa ćemo tu objavit i štagod novo i štagod po sićanjima...

danas san poželila pljusak i sitila se nekih litnjih nevera. sutra će mi finit godišnji oli urlap i nešto više ću bit u kancelariju, a na more kad se stigne. toka me radit, brzo su rokovi dici i studentima. kad je takav dil života, onda živin od sićanja na onaj lipši dil: sunce, misec, more, nebo, lip dan i nevera. e a da kako drugovačije, kad budemo partili na oni svit, niko neće žalit šta više pjata oli podova nije opra u životu, a svakome će past napamet da je moga i štagod dobro proživit...

rado se sitin svih nevera. na kauču je dosadno.

četvrtak, 25. srpnja 2013.

zeleno


e...
u mene jema bokun zelene kolure za danas.
odakle mi, a?

 
mertojak.
stigla san tu jutros na noge, prije najvećeg zvizdana.
nije mi uzelo vozačku, tonobil mi nije u servisu, vozi, ali između urnebesnog traženja mista ujutro i dolaska do mertojaka na noge, lakše mi je doč na noge.
uostalom, put do kumpanja oli prijatelja nikad nije dug.
 
kojega kumpanja?
e... bili smo malo kod doke za beštijice, veterinara bošnjaka.
cvita sad ima 1,70 kg i nikakve likarije joj više ne tribaju.
fala svima iz ambulante na svemu ča su učinili da joj pomognu...
 
narafski da san se i vratila autotabanićima, za cvitu mi ništa nije teško, put za prijatelja oli kumpanja nikad nije dug. cvita je moj mali kumpanjo, niko nema pinezi kojima bi je moga kupit, e... eto koliko vridi ti kumpanjo.

 
kaštelet.
stigla san tu pozapodne na noge.
nije mi uzelo vozačku, tonobil mi nije u servisu, vozi, ali između urnebesnog traženja mista pozapodne i dolaska do kašteleta na noge, lakše mi je doč na noge.
uostalom, put do kumpanja oli prijatelja nikad nije dug.
 
kojega kumpanja?
da kojega, a? velikoga, e...
more moje, život značiš, šta bi bez tebe a?
 
tako su nastala ova dva zelena litrata.
do njih san došla jednostavno,
na noge...

*****

gospe moja, sad ćete se smijat. 
svako malo mi šalju ljubavne ponude u poruke iz EU. 
to se događa od 1.07.
meni ovo pari ka da se traži smještaj u CRO. 

ponedjeljak, 22. srpnja 2013.

*****

e...
 
kad san se ka dite razbolila, a roditelji mi bili na putu, baba i teta su me stavile leč i rekle to su dičje bolesti, proč će, finit će. nisu mislile da je likar velika priša. mislile su jema vrimena, odit će se tamo, samo sutra, prikosutra, za koji dan.
nešto se izjalovilo na putovanju i roditelji su mi se vratili doma prije vrimena.
možda su bili dišperani ča im je putovanje propalo, ne znan, ali u likara im je reklo da san dovedena zadnji čas. nisu bile dičje bolesti, upalila mi se žlijezda, od tega san bila otekla ka da me divovska osa ujila i brez likara ne bi bilo dobro.
sudbina, život, bog, ovisi u šta ko viruje ih nije brez veze vratila ranije doma.
 
kad san ka mladi inđinjer tražila posal u konstruktora, škveru, po skulama, svugdi me odbilo. bila im je priša zaposlit koga priko veze, moj cv im nije vridija, tribalo im je dat koji šold. bila san dišperana onda oko tega, a danas znan da je sudbina, život bog, ovisi u šta ko viruje sa menon jema drugi plan. šolde nismo dali u mito vengo u stvaranje moga maloga poduzeća i danas san duboko zahvalna životu ča mi nije da posal u tin ma kako su ih ono zvali, a, e, sigurnin, velikin, uspješnin i vodećin firmama oli državnin skulama.

mogu ovakvih primjera nabrojit još mali milijun, ali neću danas. drugo ću van ispripovidit drugi put. ne more sve u jedan dan. za danas je dosta reč život nema reprizu i sa tobon uvik ima neki plan. ono šta na prvi pogled pari dobro, ne mora opče bit. ono šta pari loše, zna bit tutokompleto dobro. ne triba sve gledat usko, kroza neke okvire, triba se otvorit za mogućnosti, a ima ih more. ne triba uvik hodat ili vozit baš istin puten, nikad ne znaš di te srića čeka, pođi onuda di ti špurijus kaže da će najbolje bit, e...

tuti koluri

 
veselo društvo na sajmu starih stvari by xvii - klik za veće

subota, 20. srpnja 2013.

viktorija



e... u mene uvik ima razloga za radost. vidi lipoga dana. ja san se već isplivala, a još skoro nigdi nikoga. ajmo se ča popet i učinit koju sliku. nasmiji se, tičica i slije su tu. i onda doma najbolji mačak na svitu, špiro moj čuva moje šlape i ne da ih spremit, mirišu mu na more.

a zašto viktorija? zato šta san:
  • živa,
  • zdrava,
  • lipa,
  • šesna,
  • pametna,
  • dobra i
  • vridna ...
je li tako da jesan, a? pineze iman samo one koje zaradin i fala bogu da je tako, drugi mi ni ne tribaju :)



petak, 19. srpnja 2013.

spli'ski sportski velikani, kako je samo đuke plivala...

 
e... ča ovod piše, a? đurđica bjedov . znate li ko je ova žena, a?
 
osvojila je dvi olimpijske kolajne u meksiko 1968. i narafski iz splita je.
zaradi čega njeno zlato sija jače od ostalih?
više je razloga.
split ja ka ča znate najsportskiji grad na svitu i svi ča su bili iz splita, a osvojili su kolajnu na olimpijadu dobili su pločicu na zapadnu obalu. kad kreneš brojit te tabelice, nije ih malo, ma ke, e... neka zlata, međutim, sjaje jače, a đukino po mom mišljenju najjače.
 
evo zašto...
 
1) plivanje je individualni sport i narafski  jača je kolajna iz individualnog sporta, nego kolektivnog jerbo u kolektivni sport moš i sidit na klupu oli šentadu i dobit kolajnu.
2) sport u kojen dodir i ura određuju ko je prvi, a ne sudac lupež,
3) 1968. nije bilo ne znan kakvih uvjeta u splitu za treniranje, a đuke je osvojila zlatnu kolajnu na 100 m prsno,
4) 100 m prsno je prestižna disciplina za koju velesile ulažu puste pineze za osvojit kolajnu,
5) kolajnu je osvojila u žestokoj konkurenciji, š njon na postolju su sportske velesile amerika i sovjetski savez, znate li kako su oni trenirali, a?
6) uza ovu kolajnu, đuke je s ove olimpijade donila doma i srebrnu kolajnu.
7) klub: mornar,
(nekad san ka dite i ja tu trenirala, pa mi je nekako i danas najdraži)

 
 
uza poveći trud san našla snimku finala iz 1968. na youtube.
špiker parla ruski, a đurđicu bjedov možete nač na momenat 13:02.
100 m prsno, vrime 1:15.8, šok i nevjerica, zlato gre u split.
 
fala ovoj velikoj sportašici ča je splitu donila zlato na 100 m prsno.
i srebro na 200 m prsno...

isprid poljuda

 
ja uvik nosin aparatić u borši.
evo jedna friška sličica od jutros.
isprid poljuda...
 

četvrtak, 18. srpnja 2013.

*****

iz nekih prijašnjih godina by xvii
 
Toni Letilović Paa, prezivili bi i sa ovakvom zap. obalom...
 
Nada Magazin iskreno govoreći, ja sam ovu rivu volila. sliku sam izvukla s neta iz jedne moje galerije i ispod nje je pisa naslov "put u raj". lipo bi tuda laganini prošla i na kupanje došla. bilo je hlada, sad je prevruće, a biciklisti jure svuda ka blesavi iako imaju posebnu stazu. i šta je najvažnije, niko nas nije pita je li očemo milijune dat za kante od škovaca od 3000 kn, skupu tikovinu po kojoj će domaći i furešti prolivat pivo, rivu di će se vezivat brodovi (a nije marina) i di će posada činit svakodnevni i svakonoćni striptiz... itd.

barčica na zvončacu :)

 
barčica na zvončacu by xvii - za veće klikni

s moga balkona

 
cvitova je sve više, dobro jutro :)

srijeda, 17. srpnja 2013.

litnja kartolina

 
litnja kartolina by xvii

u mome splitu



dragi kumpanji, fala ča me svi pitate, nisan bolesna, nije mi ništa, malo san smršavila, istina, ali jeden, živin i radin normalno. bolje rečeno jeden više nego ikad dosad u životu, samo dosta plivam, krećem se i neke sitinice san prominila u prehrani. nema potribe sekirat se za me, ja sam mali privatnik, mene banke čuvaju, država me čuva, triba svima sve platit, neće meni bit ništa. :p

uostalom 165/56 je normalno

Selma Poparić izgledaš, nikad bolje!
Sandra Pezo Ukota izgledaš odlično,ne bolesno 

Nada Magazin fala lipa, eto šta su ti prije :)))

utorak, 16. srpnja 2013.

gledala san tv

e... nima veze ča je lito i zvizdan, ministri su vridni, pa su na tv rekli rič dvi. ministar prosvjete je reka da će ubuduće oni ča se u skuli bude šaketa s profešurima i/ili direturon oli pritija rašpama, bombama, rivolverima bit kažnjen pržunon isto ka i da je napa policijota. svaka čast, itekako podržavan, ali molim ministra i da iz skula otposli sve one koji su falšetali dokumente s kojima su se zaposlili jerbo kako profešuri imaju pravo na normalan rad i dostojanstvo, isto tako dica jemaju pravo na obrazovanje. isto tako molin ministra da povede računa koliko se gradiva koje je obvezno ove godine uopće dici nije istumačilo. zna li on uopće išta o tome? ono, da štrajka ipak nije bilo, ali da se štrajkalo danima, da su dica neispitana šetala oko skula i da je malo ko radija i to uz prijekorne poglede neradnika.
 
ministar financija je pak upravo na tv reka da će žestoko udrit po onima koji ne izdaju račune. odlično ministre, ka peršona koja je izdala baš svaki račun pozdravljan gromoglasnim aplauzom, samo dajete taknite malo i one ča milijune i milijune kuna okriću bez ikakvih poslovnih subjekata, a to su meštri svake vrsti na crno, frizeri, kozmetičari, pedikeri na crno, pašte i vešte na crno, žestice oli žeste na crno, repeticije na crno, prijevodi i lektura na crno, legalizacije na crno, ulje, vino i kvasina na crno, a na crno ka ča cili svit zna ima i oružja, zlata, srebra, bronce i bakra te ostale gvožđarije, droge, muških i ženskih tila oli kažina, klađenja i kockanja itd. ono ča je najinteresantnije je da je baš svaki od nabrojenih kažina na crno neometano javno oglašen i iako postoji zakon koji sprječava oglašavanje takvih rabota inspektori po tom zakonu ne rade baš ništa. koga je naime kaznilo zato ča je radija na crno? e bravo, a kad će crkva dat koju kintu u ime poreza? i kad će u proračun vratit pineze svi oni ča su falšetali da su bili branitelji? puno me zanima i kad će pretvorbeni lupeži mižeriju od vozila i plovila, a neki i otoke i potoke objasnit poreznoj upravi. itd. nima veze ča je zvizdan, posla je puno, a nekako mi pari da će se sve ka i uvik svest na za*ebavanje maloga čovika.

Ne poznajem te vise - Klapa Cambi (K. Kambelovac) - TV SPOT


plivaj, neš se opotit ni utopit :)

http://www.youtube.com/user/SpeedoInternational?feature=watch -
odlični video materijali za poboljšanje tehnika plivanja
 

"plivaš dvisto metri i još nešto i misliš, a poslin samo plivaš, plivaš i plivaš i vrime teče. ka opijen si."
- reče nikidan moj susid, par godina mlaji od mene, u ameriku je igra vaterpolo i od njih je ima sportsku stipendiju, a danas živi u lipoj našoj i ka i ja pliva svaki dan. jema prav. itekako.
 
 
moj novi facebook cover :D

ponedjeljak, 15. srpnja 2013.

čari tikvica


e...
 
najgore je sve gledat u nikin strogin okvirima. nekad je potribno malo drugčije. nekad je potribno prič kvadar.  izač iz škatule, kalupa, šprance. ne mora uvik sve bit isto. cviće može rest u raznin pitarima, kockastin, kvadrastin, kuglastin, gredicama, čizmama, kašetama. i svako more bit lipo. nikad ne znaš di te srića čeka, a kad sriću nađeš, sa srićon tribaš sritan bit.
 
 
nedavno san na tv gledala izvrsne emisije Nigela Slatera , čovika ča vrlo često prelazi okvire i to u najvažnijoj stvari na svitu, a to je narafski kužina. oduševija me. sa koliko ideji i strasti čovik kuva i baš sve mi je lipo vonjalo čak i kroza tv. odma bi čovik izija iako nešto pari i neobično, drugačije, novo.
 
tikvice se ka šta cili svit zna moredu učinit na mali milijun načina. u mene doma najviše smo ih činili lešo i šufigane. i narafski da san ih tako volila najviše.
 
e... sve dok nisan vidila nigelove emisije, a (mora se priznat) zgodni nigel kaže: ispeci ih. ši, š njima na kolutiće i ispeci ih ka šta pečeš kumplire, u tavi oli pršuli.
 
ako ih učiniš same tako, jemaš fantaziju od okusa. probala - živa istina!
 
e.... ma jema i dalje. možeš dodat i kumplire na fete, pa jemaš još jedan okus. i još jedno lipo jelo. probala - živa istina!
 
e... ma jema i dalje. možeš dodat i pome na fete, paprike, karotu itd. učini veselje od onega šta jemaš. fantazija, mmmmm, odlično je.
 
 
narafski da tot nisan stala. u jedne foje viđena je ideja da se o' tikvica more učinit i rižot, pa san i u njemu guštala. navodno jema još i jedna finta kako od njih učinit pire, a čitala san da moredu proč i pohane, tribalo bi i to isprobat.
 
od njih smo učinili i šug ka ča se čini i od mesa i polili manistru. i to je bilo za prste polizat. asti sto, još malo i pribacit ću se na verduru tuto-kompleto. jerbo, samo se o' tikvica možeš naist ka car.
 
ako jema još koja ideja, notajte komodno. ne mora sve uvik bit isto, ukalupljeno, dosadno.  
----------------------
 
Borislava Borka Brncic- Tišma pohane su odlične,a ja često pravim pitu od gotovih kora s ribamim tikvicama s dodatkom jaja i soli,a još je bolje kad se doda svježeg sira ...ja tako najčešće pravim..
 
  • Selma Poparić malo ih pofrigat, kad omekšaju zalit vrhnjen i posut bosiljkon !
  • počele su se događat dobre stvari

    eu, dan 15., najbolje šta je hrvatska mogla do sad napravit je bilo na dan 14. pruži francuskoj ruku i skompi se š njon, pa ćeš vidit koristi. ni njemačka jedina zemlja na ovom svitu, e... i da je još pameti, pa na popis stavit poljsku, mađarsku, ne činit škandale sa slovencima, vidit šta govore u belgiju i švedsku, aaaa, naša bajadera bit će svugdi dobra. virujen i za transformator i brod isto...

    jutarnje plivanje

     
    bez kola i tikvica ka ribica...
    evo me je i snimilo...
    par metri od km i km koji su se već isplivali ovo lito :)

    nedjelja, 14. srpnja 2013.

    *****

    e... kažu da je split lipe pineze inkasira na ovon ludilu šta je bilo na poljudu. ja za to ne bi dala ni 5 kn, a kamoli 500, volin stari dobri rock i naše dalmatinske pisme i šansone, ali ako se na tome može dobro zaradit, onda triba organizirat to ludilo barenko 1 put misečno, pa dok gre gre. je da je po zvončacu bilo šatora i spavanja po šentadama, no bilo je tega i lani kad nije bilo toga koncerta na poljudu. uvik govorin, split mora bit slobodarski ako očemo furešte i zaradu. ne moremo čekat furešte, a jemat nacrtane svastike po fasadama. jerbo, ako neko nije zna, jema i furešti jevreja. i baš oni imaju pinezi. narafski da svastika vriđa svakoga normalnoga i zato smrt fašizmu, živija slobodarski split. ne moremo čekat furešte, a udrit crnce, žute, homoseksualce, čupave, ćelave, obrazovane, neobrazovane, mlade, stare... svak more bit gost, svaki gost će i potrošit, više oli manje, ali svaki gost more reč i susidu i svojti oli kumpanju kako mu je bilo ovod i dat dobru preporuku. evo, možda sad i koji roditelj od ove dice ča su lumpala na poljudu dođe i potroši koji šold. zato pamet u glavu, obrišite parole dragi kosti slomit ćemo van kosti (ovako je nažalost pisalo u kaštila, vidila san to jedanput kad san prolazila tantobuson), nabacite smiješak i kada arivaju gosti potrudite se da im bude dobro i da svojon lipon riči o nama dovedu i nove goste. može se to, meni je skoro svaka stranka dovela bar još jednu peršonu, pa može onda i barenko svaki deseti gost dovest još jednoga, e...

    ja i cvita u cviću moje matere




     
    beskrajno hvala www.ambulantabosnjak.hr sto su mi pomogli spasiti ovo malo mače.
     
    za puno kurjože, moja vrata su otvorena.
    piturala sam ih ja osobno ka i hodnik koji se vidi kroz njih.
    kosa mi je prirodno ricasta

    subota, 13. srpnja 2013.

    život naš svagdašnji


    e... nima više file po butigama. ne kupuju se do vrja puna kolica potribnih i nepotribnih stvari. ja san doduše uvik gledala pošto je nešto i mirila šta ću kupit a šta ne jerbo moji nisu pokrali ni škver ni narodnu banku rvacke ni rvacku, a nisan ni ja, vengo mukotrpno radin za svaku kunu.

    u velikin butigama na kasi bude čovik, dva i koliko vidin obično plaćaju gotovinon.  i ja san se pribacila na gotovinu. tako kupin jušto ono ča mi triba. nikakvu zvizdariju, samo osnovno, nužno, brez čega se ne more. gledan u letke i zaokružin di je šta cinije. ako ikako mogu, pođen u tu butigu po tu stvar. između škancija zbrajan koliko mi je u košari.

    otkrila san i mnoštvo proizvoda koji prolaze cinije ka tzv. naša marka. o čemu se tu radi? poznate firme ka ča su recimo labud ča čini detrđente oli zdenka ča čini sir svoje proizvode daju cinije s oznakom koju ta butiga gura pod naša marka. butiga im pak garantira misto na škanciji oli polici. butiga tako jema  sigurnog dobavljača, a proizvođač sigurno proda svoj proizvod. butigi. prodat će ga i butiga kad gre cinije.

    na ti način moš u konzuma nač zdenka sir identičan onome ča je u poznatoj ambalaži zdenke samo spakovan u drugačiju škatulu i jeftiniji. označen ka njihov ciniji proizvod.

    jema i detrđent. 3 kila za oko 20,00 kn šta stvarno nije skupo, a nije neka škovaca jerbo ga radi labud. ja ga kupin kad ga god nađen jerbo pere dobro, vonje dobro i nije skup. nisan pokondirena tikva da kupujen najskuplje stvari. tražin dobre stvari za malo para, a može se i to nač. samo triba gledat.

    di? eto san van upravo rekla, najprvo gledajte proizvode koje butige guraju ka svoje. u špara su van to oni u zeleno, oznake špar. u plodine van na takve proizvode piše plodine. u konzuma k plus a jema i druga vrst na koju piše standard.

    trgovci najskuplje stvari stave u škanciju koja van je u visini očiju. čovik je lin, triba gledat i gori i doli. kad budete tako dobro gledali vidit ćete i dobre, a cinije stvari.

    nemojte u butigu poč gladni. onda bi sve  izili i sve kupili. pođite siti. i s biljetinon. na njemu triba pisat ča van triba. kupite jušto to, drugo je nepotribno. ši, jerbo da van je tribalo, bili bi doma napisali da van triba. kako niste napisali, znači da van ne triba. trgovac vas je nekin natpison ili smještajen artikla uvjerija da van triba nešto ča van ne triba. on to i oče, a vi se ne smite dat smest.

    meni je nikidan triba samo jedan detrđent. i stavin ga u košaru i š njin na kasu. rekli smo već da u butigama višje nima puno svita. logično, butige nisu  ni kafići ni kladionice ni kažini, tu se i ne mora poč.

    na kasi iza mene samo jedna baba. jedna, ali vridna. takve su mi najdraže, sva se raznježin kad vidin te mile starice od 2 m i 200 kg. obično imaju i brčine. od uva do uva. nekako mislin da bi mogle bit i naoružane. nikakvo čudo, turčin je tu šefova vikovima.

    pogleda me baba značajno. ja koja se višje ničega ne bojin (znate poza devet godina privatnog sektora čovik postane takav), počnen već pomalo razmišljat bi li baba mogla iz borše izvuč rivolver, lazanjur oli praćku. šta me gleda, za gospu blaženu, mislin se. dobro, i maška je cara gledala, pa ga se nije bojala; neka i baba gleda mene, šta bi me se bojala, niman ja 2 m i 200 kg.

    - govori! - drekne baba na mene.

    isusati, šta joj je sad, mislin se. gren ja na pitomo, pa valjda neće doč na ideju da će mi krv posrkat.

    - molim, recite gospođo, šta vam ja mogu reč?

    - kaki je taj prašak bogati, annn?

    - dobar. lipo pere, lipo vonje, nije skup. - rečen staloženo

    - dobar, annn? ma merkan ga ja, al' nisan znala kaki je, drugi put ću ga kupit kad govoriš da je dobar. nemoj da ne bude, znaš.

    daden teti kunice (gotovina, pa ne triba čekat odzive pi*dastih banka i brzo si gotov bogu fala) i biži ča šta te nose nogice.


    mislin se kako san dobro prošla. lišo. a ko zna ča mi se bidnoj moglo dogodit. jerbo s takvim babama nikad ne znaš. lukavo je to, pokopaju po pet muževa, izvuku najveću pemziju, harače po tantobusima, bankama i butigama, žive do 97 i po, a sve bez dana staža.


    daklem, platin 20 kn i odnesen vriću doma. drugo šta mi je baš tribalo san kupila u druge butige. onu livo i onu desno. sve su jedna do druge. grijota bacat pineze i za baš istu stvar dat višje.

    gruba su vrimena. triba preživit državu, banke, babe brkate i sve lipo i šesno ča nan je život da u lipoj našoj u najluđi grad.

    kriza brate. od 2008. a meni nekako pari od 1988. tu negdi je počela. i najveća je u glavama ljudi. jednom će valjda i fermat.

    jerbo, s jedne strane svit koji radi i muči se kako preživit, a s druge kruv visi na svakoj kanti o' škovaca. nema se za libre, znanje i učenje, a jema se za kladionice i prčionice. malo ko trči, pliva, uči i radi, a svi bi velike plaće, bogato u buštu i kolajne na olimpijadi. i di je onda kriza, a? a najveća u ćiverici čovika, tu je kriza i mižerija, svaka druga će i proč, ali ova, uajme, oče valjda jednom, triba dočekat ti dan.

    finito za danas, dosta san napisala, ovo san na mini godišnjen, pa jeman vrimena notat rič dvi. guštajte.

    *****


    petak, 12. srpnja 2013.

    četvrtak, 11. srpnja 2013.

    usporedba oli goli i naši

    e...
    jučer san malo gledala furešte na kupanju. ja se kupan u splitu jerbo zaradi posla ne moren poč po izletima iako bi rado dikad išla. u splitu jema furešti ka i da si na otoku. pozapodne na zvončacu teško moš čut našu rič.
    i gledan ja furešte, mirin malo, šta ću kurjoža san. zanima me jesu li puno bolji od nas, barenko ovi šta se oče srednja klasa u koju sebe stivajen.
    i šta san vidila, a?
    moji kupaći su sigurno bolji i skuplji od onih šta ih jemaju furešte. doduše, tu ni ne moš puno mirit jerbo me ženske ne interesiraju, a dosta ih nije imalo za kupit gornji dil, pa su bile golih čiča.
    šta se tiče šlapa, u mene ih jema i jema. svake vrsti, plastične, kožne, japanke, šlape itd. u furešti na more i u patike i šlape, ali jema ih koji na more stižu u postole oli u šandale koje opče nisu za na more, a neki će na šandale stavit i bičve šta je u nas narafski komično.
    šugamane su uglavnon kupili u splitu i to na banku vizavi stanice o' ferate ili jemaju koji reklamni o' koje butige ča su ga dobili ka žuntu oli na bodove. 
    kožica im je bila dok ne izgori, a uglavnon imaju i di koji dkg viška. malo su šlampavi, malo pigavi.
    di koji nosi kadenu oli rečine, di koji je i tetoviran, nešto je šesno, nešto ne, ali dobra većina ih čita libre na kupanju. naš svit ne čita ni foje oli novine, a kamoli libre. ja čitan, pa parin incukana.
    šta se tiče spize, naš svit je u doba mraka socijalizma na plažu, recimo na bene, zna donit i punu teču punjenih paprika oli pečenoga, pašta-šute i tako to, ali s tin lipin običajima se malo fermalo i sad moš vidit da se izi koji đelato, koji keks, uvrj glave sendvič o' slama i sira. furešti kraj sebe jemaju H2O, neki i pivo, kakav bokun kruva sa sjemenkama i to je ka to oli za izist i nima baš nešto.
    s obziron da je dalmatinac tipični kapac učinit cili cirkus apropo spize na plaži i ponašat se ka špiljski pračovik, bolje je da furešti uvode svoje običaje prevelikog neobžderavanja na plaži, pa neka dalmatinac tipični kusa doma. jerbo, on će tu teško prestat bit prajac. ovo se posebno istinito odnosi na muške.
    furešti plivaju dosta solidno, nisu in tribale tikvice, kolo ni umjetno disanje iako mi je za nike parilo da više plutaju vengo plivaju, ali jema i našega svita ča ne zna dobro plivat.
    sve u svemu oli inšoma dela šoma, zaključimo, nisu puno bolji od nas doma. gori, ši, jedino ča im višje vengo u nas valja je libar i dok se budan stoji i dok se sanja.
     
     
     

    *****

     
     

    Šufit