petak, 30. studenoga 2012.

*****

priča iz bezidejnog privatnog sektora...onog neradničkog, koji živi na špale slavka linića. na njegove špale i na njegovoj kreativnosti i maštovitosti.
kako ćete provesti vikend? idete li na putovanje? skijanje, grudanje, sanjkanje? pariz, london, rim? sutra je subota. guštajte! ja neću nigdi. ja godinama nisam išla nigdi. ja moran radit. nikakvo čudo. uvik radin subotom. i nediljom. i državnim praznikom. i ujutro. i popodne. zapravo, nemam radnog vremena. kad moram odraditi 8 sati u komadu, radim bez minute pauze. mučim i radim. nemam ni dana bolovanja. u sve ove godine. niti dana. svoje zdravstveno sama plaćam. za njega sama zarađujem. ove godine nisam još godišnji iskoristila do kraja. nikakvo čudo. tako je svake godine. božićnice ima ako za nju sama zaradim. regesa isto. ako ne zaradim, nema ni plaće. od države dobijam točno 0 kn. radim sa dvi diplome i nitko tko mi surađuje s firmom nije bez diplome. ovoj zemlji sam dala znanstveni doprinos, a ona mi je zahvalila hrpom odbijenica na kojima je pisalo ime svake štrace čak i onih koje su krivotvorile dokumente. moji mama i tata nisu imali veze. nisam ih imala ni ja. nisam imala strica stipu oli ujaka matu koji će sve srediti. nisam ni mitila ni podmitila. htjela sam pošteno. da bih mogla raditi, morala sam osnovati poduzeće. ne žalim se. ne štrajkam. ne mudrujem. zapravo ova zemlja mi je učinila uslugu, bar ne moram gledati kojekakve makane lezileboviće zaposlene preko veze, a to zlata vridi. ne čekam da mi itko išta da. zašto bih? kome god ne valja, neka osnuje firmu i proba STVARNO raditi. ne se igrati rada, nego krvavo raditi. svoju plaću sam zaraditi. omogućiti posla sebi i drugima. naravno, to je sasvim lako. samo sidiš i pare stižu. 6000 kn stigne sasvim lako. u jedno popodne. ma šta popodne. u 1 minut. to je munita. ne znam samo zašto svi trče u jadni mizerni državni sektor, čak podmićuju da bi tu radili, a u privatni di pare same stižu ne bi nitko. :D i kako učim dicu, imam uvid u teke mnogih splitskih škola. istina je ovakva: u njima je velika mižerija tj. većina profesora i nazovi profesora nije radila ništa. dica u srednjoj imaju 3 napisane strane od početka godine, pisali su tek jedan ili ni jedan kontrolni, a postoje stanovite gospođe čije đake učim sve ove godine i nikad, ali baš nikad ni jedan jedini zadatak nisu dici točno riješile. naravno, baš takve su jučer bile najbučnije štrajkačice. i svi sad moramo naricati nad njihovim pravima?! ma zaboli me za takve, stvarno. eto neka se zna. uz moj dubok naklon onoj časnoj profesorskoj skupini koja zna, koja ima diplomu, koja uči dicu, koja na satu ne laprda... koja nije došla raditi u školu da bi poduke davala vlastitim učenicima, koja ne pita mito za ocjene, koja zna i radi svoj posao časno. e tih mi stvarno žaj šta im smanjuje plaću, no ne moraju ni oni patiti, zašto bi itko plaka, firmu se danas može osnovati za 10 kn, svak može zaraditi više ako misli da može...

*****


finija je još jedan dan. ovako je ti kraj izgleda ka se gleda s moje ponistre...

četvrtak, 29. studenoga 2012.

*****


*****


*****


*****

ima jedno dite, koje usput rečeno ni nije iz splita, koje se u split došlo školovat. vridno, ambiciozno. i ima to dite petice. došlo je to dite i jučer učiti kod mene za test koji bi mu triba bit iduću šetimanu (tjedan). zapravo, ponoviti jerbo smo već odavno taj test pripremili. učim i pustu dicu iz splita i okolice splita koji imaju jedva dvice, trice. zaključili su da je štrajk, da skule više nima i da im nije priša iako su im kontrolni prije vengo odlikašu. nekima i za ispravku asa. no, nije priša... ima vrimena. je, kako da ne, e... daklem, dragi roditelji, draga dico, koliko rada, takvi i rezultati... nisam sigurna kako će ko u životu završit, ne želim nikome loše, ali ovi moj mali ča je pun petica i koji zna ča oče u životu će sigurno uspit... nemojte poslin bit đeloži. jerbo dok je on učija, drugi su malo legli, pa malo prilegli, pa i jopet malo legli da odmore o' ležanja o' prethodnog dana...

subota, 24. studenoga 2012.

*****

ne osvajaju svi sportaši kolajne (medalje) na olimpijadama, a ne postaju ni svi ljudi visokoobrazovani. nekome ide jedno, nekome drugo. neko je dobar glazbenik, a ne zna crtat. neko je vrstan profešur, a ne zna piturat. neki dobar pitur čini čuda u svom zanatu, ali ga nikad ne bi išlo da bude operni pivač. itd. ne znači da je neko loš čovik ako nije posta po zanimanju jušto ono šta su zamislili njegovi roditelji oli u boljen slučaju dida i baba oli teta. pomozimo dici otkrit šta ih ide, u čemu su dobri, šta ih veseli i da se u tome realiziraju i budu sritni... bit pametan znači upravo to, nač u čemu si dobar i u tome bit sritan.

uvik nešto triba čekat... :)

čekanje, bene, split, jutros

na zvončacu

ja na zvončacu jutros

ponedjeljak, 19. studenoga 2012.

a di je usluga koju masno plaćamo, a?

plaćamo poreze i ostala davanja državi, a zauzvrat imamo svaki drugi dan novopronađeni leš u splitu, a u danima kada nema leša dogodi se kakvo brutalno premlaćivanje ili silovanje. plaćamo zdravstveno, a kad čovik mora slikat zub ili mu je poč u splitu izgubit cili dan na najstarije rodilište (tako su mi bar rekli da se tamo puno čeka) ili dat 50 kn privatno. plaćamo upravitelja, a krov nam svako malo propušta i to nije ničija briga doli moja, sama stružem staru pituru, sama piturajem. plaćamo hrt da bi nas na njoj svakodnevno zastrašivali velikom gladi koja nam se sprema i čerupanjem građanina i malih poduzetnika di god stignu tj. porez ovaj i onaj stiže. emisije koje nisu strašenje svita i sapunice su na tv općenito prava ritkost. plaćamo komunalnu naknadu, a grad je pun škovaca i pasje kake. itd. a dobro oče li čovik više dobit za sve te pare koje mora dat ono šta je platija?

Međunarodni dan muškaraca

Međunarodni dan muškaraca

dragi muškići, čestitamo! :D

nedjelja, 18. studenoga 2012.

*****

gledan kako gori šterika ča smo je užgali za vukovar i škabrnju. vraćaju se slike.
razrušen grad. mrtvi. ranjeni. starci s kesicom u ruci. oči uplakane željke u plavom kaputiću. strahota!

navire još slika i radijskih vijesti u sićanje. karlovac. dubrovnik. zadar kojeg nismo htjeli dat za dar. razarač split uperen u svetog duju. mrtvi prijatelji. pola generacija, druga polovica godinu ili dvije ...


starija. uzbune, zamračenja, avioni nad gradom, izbjeglice, prokletstvo rata! strašnog rata. nema gore stvari od rata. nema!
širi se kao pošast. traje godinama. krvari hrvatska, krvari bosna...

ipak prođe.

ne ponovilo se!

ostaju pitanja. je li ova zemlja toliko morala poniziti svoj narod da čeprka po kantama? je li ova zemlja morala toliko poniziti svoj narod da želi otići iz ove zemlje jer djeci nema šta dati za jesti? je li ova zemlja morala toliko poniziti svoj narod da oni koji rata vidili nisu imaju sve privilegije, a pravi branitelji idu pognute glave i praznih džepova, bez posla, poniženi, izmaltretirani? je li ova zemlja morala toliko pljunuti po svojim obrazovanim ljudima i reći im neka idu, mozak im vrijedi kao i teleći, 2 dm za kilo?! je li ova zemlja morala toliko srušiti dostojanstvo radniku i seljaku? je li ova zemlja morala od lopova i ratnih profitera učiniti vodeće i uspješne dok pošten čovik samo gleda, gleda sve tuplje i tuplje. u bezdan razočaranosti i gorčine...

suza za hrvatsku.

teče. teče svaki dan.

kako je samo teško živjeti tu dok je ovako i pitati se: zašto? zašto je bilo potrebno proći tolike strahote a da vukovar i danas plače nad neobnovljenom školom u kojoj se djeca smrzavaju, da u kninu zbog onih koji rade na crno više ne voze legalni taksisti, da iz ove zemlje mnogi žele otići, a malo tko bi u nju došao živjeti? zašto?

teče suza za hrvatsku. hrvatsku u kojoj patim. nepravda je prevelika, prošlo je već puno godina, rane još uvik bole, a samo lopovi i profiteri imaju neku šansu. svi oni samozatajni ljudi koji su stvorili ovu zemlju i obranili je u prestrašnom ratu su u vlastitoj domovini postali niža vrsta. idu pognute glave, misleći kako platiti struju ako su te sreće da ipak imaju od čega dati za uplatnice, a oni koji su krali imaju skupe vile, otoke i potoke, blindirane jurilice. obraz je u životu itekako važan, istina, ali ovom narodu treba pravde, reda i rada. ne može samo od poštenja i to vlastitog biti zadovoljan. ako imu to ova zemlja konačno ne omogući, bojim se da će se svi osušiti ka suhe grane. od tuge, jada i nevolje.

*****

 
Za Vukovar i Škabrnju, da se nikad ne zaboravi!

subota, 17. studenoga 2012.

petak, 16. studenoga 2012.

*****

zatulile su brodske sirene,
zatrunbetali tonobili.
nevini se vraćaju doma.
bilo je i vrime.
dugo smo čekali ovi dan. predugo.

ponedjeljak, 12. studenoga 2012.

*****

ha, najdraži su mi kartičari, banke, mobitelski operateri, ovi iz telefonije, davatelji internet usluga i sl. oni vas najprije vabe reklamama. onda im postanete korisnik. onda vas izmuče toliko da biste vi još njima platili da ih više ne vidite i ne čujete. loša usluga, usluge uopće nema, neljubazno osoblje, svašta nešto, ljuti ste, fotani se, očete ih prominit. šta prije. i nakon šta ste to pet puta rekli, na kraju i učinite. i sad kad ste već našli novog davatelja usluga, i kad ta usluga skoro pa da sliči na staroga, i već tražite laganini trećega i pitate pomalo suside i kumpanje: a di si ti, u kojoj si banci, di si uzeja internet, koliko te dođe, jesu li normalni, e, onda te zove na telefon oni prvi i pita te imaš li 5 minuta vrimena jerbo on ima fantastičnu ponudu i želi ti utrpat baš svoju lepezu, paket, karticu i neku ostalu pi*dariju... a jedva si ga se rišija. ma ke, ne pušta, zove svaki treći dan, potiže za rukav na ulici, iskače iz e-maila, bilo kuda tvoja 1. banka/kartičar/operater svuda. i gledaš na tv njegove skupe reklame i pitaš se ko je tu lud?! dovuci korisnika, izmuči ga, učini sve da ga istiraš, a onda ga zivkaj ponovo. hm?
živila vrimena kad ih nije bilo. svih! čast ritkim iznimkama.

nedjelja, 11. studenoga 2012.

špiro - fjaka o' nedilje

slikano mobitelom

:(

jeste li jutros vozili oko marjana?
pari mi ka da živin u tutokompleto ludi grad. čin se zatvori tunel i promet preusmjeri oko merjana, odma šumaheri pokazuju kako tute znaju gonjat juril'cu i jačat se... a ja laganini, 30, koliko piše na prometni znak. i gledan krvoločne čunke u retrovizoru, ono, da im se krvi napit samo zato šta nisu uspili opalit po gasu. 21. vik je, a svit ka da je bija u niki frižider jedno iljadu godin. vidiš im na čelu i nosu da ni foje nisu nikad pročitali, a kamoli libar. i onda se čudimo kako nam je.
jušto onoliko koliko se uči, čita, kultivira itd, tako nam je....

stari split

 
e... ovo je jedan stari litrat iz vrimena prije vengo su brodovlasnici postali oni ča brod nazovu po sebi, a ne znaju razlikovat provu o' krme...
guštajte, klik za veće.

petak, 2. studenoga 2012.

agava

agava by XVII iz Splita
agava, a photo by XVII iz Splita on Flickr.
danas sam započela sezonu trčanja i na marjanu peškala ovi lipi litrat :)

Šufit