četvrtak, 27. rujna 2012.

more pini

more pini by xvii - uvećajte klikom, isplati se :)

srijeda, 26. rujna 2012.


 
 
 
e... izgubit busolu, e... znate ča to oče reč, a?
 
splićani će znat, a oni drugi neće, ma friga mi se. izgubit busolu ne znači poludit tutokompleto, pa vazest kalašnjikov i pobit po pjace oli rive, a u najgoren slučaju pun ajdukov stadion. to je jušto to, poludit tutokompleto.
 
izgubit busolu je nešto drugo, barenko za moj pojam.
 
znaš ono ka si višje štuf svega, kad višje ne moš izdržat, kad ti se prilije pjat, kad višje ne moš kupit u sebi, kad je dosta svega, kad si odlučija reč finito, ali ti je toliko prikipilo da to neš učinit na miran način, e...
 
švogat ćeš se onda na nevinin susidima koji kad se mrvu boje promisliš i nisu baš nevini i mili ka janjci, pa ćeš im zbrojit sve punte, dodat ćeš čak i lišine, i reč ča ih pripada, a i malo višje oli i di koju besidu koju njanci pas s maslon ne bi poliza.  zapravo puno takvih besida. poslin ćeš dvi ure dolazit sebi, u boljen slučaju učinit ćeš kamomilu, a u goren stavit krpu o kvasine priko ćiverice, ali narafski ni susid/a zaradi koje si izgubija busolu neće proč lišo.  ako je neko drugi izgubija busolu, pa učinija isto, smijat ćeš se o' uva do uva jerbo se baš onda kad se izgubi busola moredu čut najlipje i najžešće riči o' pravoga, sočnoga čašćenja ričima koje je samo u split tako kako je.
 
narafski, opće nigdi nije definirano da samo nevini susidi mogu ogrist. dikad to more bit i profešur u skuli. recimo, ka je jedan izgubija busolu na elektroteknički fakultet, švoga se na način da je aktivira pompjerski aparat i pina se raširila po cilom hodniku di je bila kapunjera o' onega zaradi kojega je izgubija busolu. sićan se i rumbanih vrata u elektrotekničku skulu ka je jedan drugi isto izgubija busolu. narafski, nije poželjno gubit busolu tako da jema materijalne štete, pa potegnit stinon u cakal oli probužat gume o' tonobila oli barenko bičiklete i slično jerbo je onda obično triba i namirivat, ali ono, kad poteče potok, ma ča potok, rika lipih riči, e to najvolin i ka ča san već temeljito objasnila najbolje je kad čuješ kako se drugi itaju ričima.
 
ka se karaju u dalmaciji narafski oče reč svađaju. baš tako jerbo kontreštavanje je nešto drugo, to je razmina mišljenja ufino, a karanje je isto to samo ugrubo.
 
karat mi se triba, karat se oču - reka je jednom boris dvornik, a to ti je i jopet malo drugovačiji poriv kad ti tako dođe jerbo onda u čin karanja greš smišljeno, s predumišljajen i dobrano guštaš u temu; recimo ka ja kad san bila ogadit onu glavnu o financija u grad split, sićate se, ono, kad je došla na pripametne ideje kako će mi ukrest pineze iz takujina. e onda san joj tot u tu kancelariju di je do tega dana glumila niku veličinu ka da je kleopatra oli koja druga važna faca rekla sve ča je pripada i pri tome san guštala. da san izgubila busolu, e, onda bi mi poslin tribala kamomila, a ja san se vraćala pivajući. doduše šotovoće, da ne strašin svit ča šeta po rivi u višegodišnjoj izgradnji, jerbo ne znan pivat, ali bolje ikako, vengo nikako.
 
značit kontreštavat je jedno, karat se drugo, izgubit busolu treće, poludit tutokompleto četvrto.
 
ne triba mišat te pojmove.
 
di se još more izgubit busola, a? po butigama, u banku, poštu i sl. kad svit neće da čeka filu, vengo trče priko reda, svakako. kod šefa isto. doma, zaradi fameje isto. riđe zaradi beštija. najčešće zaradi zviri ča se čovikon zove. kad greš po kapunjerama o' državnih i javnih službenika je pravo čudo ako je ne izgubiš. mirakul, e... dalje, na ostavinskin raspravama, brakorazvodnim parnicama, sastanku kućnog savjeta, svin ostalin sastancima, od onega radničkoga savjeta iz mračnog doba socijalizma i socijalističkog samoupravljanja, priko partijskog i svih inih, pa do današnjih iz doba svitloga nazovi kapitalizma ča se sastanče od jutra do sutra u svrhu poboljšanja neproduktivnosti. more li se još di izgubit busola, a? da more li, e, uajme koje pitanje, a? evo recimo kad ja gledan ajduka i kad vidin da mu sudac bezočno krede, ono, ka da je stavija šal o' dinama i doša tako okićen sudit, odma izgubin busolu, pa mu vičen sve one riči koje mu triba reč, grijota je samo ča me ne čuje , ne morejerbo na poljud nisan bila skoro 20 godin. narafski, moš bit toliko fotan da izgubiš busolu i na sastancima filatelističkog društva oli kluba ljubitelja šaha jerbo uvik ti neko digne tlak, nekoga ti je višje dosta, gotovo je finito, ili ćeš mu reč ča mirita ili ćeš krepat. busola se žestoko more izgubit i na peškariji oli na pazaru, a posebna su gubljenja kad voziš tonobil splitom koji kroza jutro pari indija a to je ka ča znate iz pučke skule ona zemlja na istoku u kojoj vlada tutokompleto konfužjun, ali kako kažu oni jemaju nike posebne filozofije i unutarnji mir i tamo se busole ne gube. ko će znat je li to istina, a? i di bi na kraju čovik triba poč a da je stvarno ne gubi, a? na zapadu bi bilo još luđe o' velikoga stresa, pa bi brzo puka film (ovo je davno sklepano, ali je sad u eri digitalaca za muzej i više ni ne zvuči strašno ozbiljno, e) , na jugu bi moga guštat sa šimijama, nilskin konjima, konkondrilima, elefantima i žirafama, a na sjeveru bi ti se smrzla gujica. duša i tilo.
 
i na kraju, nima mi druge, vengo stoj tu di jesi, dikad čini kuco, dikad reci. :D

utorak, 18. rujna 2012.

e moj narode

evo vam gren reč nešto zanimljivo. imam neke motivirajuće libre o biznisu. ja sam ih progutala, doslovce, bili su tako dobri. no, pročitala sam ih, dobro znam šta su rekli i rekoh ajde da ih ponudim antikvarijatima, možda još nekome pomognu. gospođe šta drže antikvarijate su mi bez problema otkupile knjige iz raznoraznih područja, a biznis libre nitko nije tija. rekle su mi: u ovoj zemlji ljudi ne žele raditi, ne žele biti poduzetnik, teško će to netko kupiti, a nama se onda ne isplati otkupiti. jedan je čak žena i imala već na polici, kaže eto, godinama tu stoji, nitko ga nije niti pogleda... e moj narode :(
 
pitanje je zašto je to tako?

ponedjeljak, 17. rujna 2012.

proletilo je vrime

pred točno 8 godina osnovala sam firmu. jušto na današnji dan. kažu ljudi da nakon 8 godina ili radiš ili te više nema. uspila je preživit. uspila san i ja preživit. uspila sam priko nje pomoći i sebi i drugima. uspila san da se radi i to legalno ono šta ljudima triba, a uglavnom se do tada nudilo ilegalno - poduke. radimo mi i druge djelatnosti,ali konkretno oko poduka, pritila mi je organizirana  mafija koja ih radi na crno svaki dan, provokacija i provokatora je bilo svake vrsti, ali ja se nisam dala i svaka baš svaka poduka koju smo mi prodali bila je i stručna i legalna te su za nju data sva davanja državi. danas je to uhodana djelatnost, a ja osobno sam naučila mnogu braću, suside, rođake, prijatelje iz razreda i sl. da nisam radila dobro, ljudi ne bi došli opet, a dolaze. nisu blesavi i vide razliku između oglasa koji ostavlja pajo patak imena realnog poznatog, ali često izrečenog kao nije bitno, sumnjive naobrazbe i paprene cijene. gruba su vrimena, teško je, teškoća uvik ima, nikad nije idealno, ali ide se dalje. dapače, već za koji dan idem i sa nečim novim. trenutno imam problema priko glave, ali sređujem ih a i ideja priko glave, pa radim i na njihovoj realizaciji. ništa od pokrenutoga i uhodanoga neću zatvorit, radi se i radit će se, kreće i novo, a bilo bi i još puno toga više da u hrvatskoj već dvadeset godina ne caruje bolešćina koja se zove antipoduzetnička klima. vrlo lako da ću neke stvari širiti i na eu, a kako uvik volim reč, za poč u ameriku meni tribaju samo jedne patike, jedne rebatinke, dvi majce kratkih rukava, jedan džemper i jedna zimska jaketa, pasoš, još koji dokument i ništa više, za me straja nima. a u ameriku bi napravila firmu i radila i zaradila puno više i brže nego lipoj našoj tako da meni samo more bit bolje ako i pođen ča, nikako gore. šta još reč, a? fala svima onima koji su sve sa menom strpljivo gradili, a fala i onima koji samo čine dišpete i zlo, da takvih nima, ne bi bilo ovako zabavno, uzbudljivo i napeto. gren dalje, novi izazovi su isprid mene, jedva čekam :)
 

nedjelja, 16. rujna 2012.

****

još malo pa pajun. i sutra ću radit, i sutra ću mislit kako račune i obveze platit, i sutra neću od države, a ni od bilo koga drugoga ništa dobit. od nikoga ni ne tražim ništa iako od mene svi redom nešto traže. ono, normalno je da traže i normalno je da postoji niža i viša vrsta, jedna uvik daje, druga uvik uzima. odreći ću se još koječega bez jaukanja i mjaukanja. pokrenit ću i još posla, neka ga. prelistat ću novine na netu jer tiskane odavno ne kupujen. vidit ću kako neki nariču nad privilegijama koje bi mogli izgubiti ako država ne bude još uspila iščičat meni i nekolicini budala koje su ka ja. vidit ću ljude kako čeprkaju po kantama i traže komadić kruva, a možda će negdi reč i koju rič o svim onim tisućama koji rade, a ne primaju plaću, naravno ako budu štrajkali glađu. zaključit ću i još jednom da zakoni tangiraju samo jedne, a za druge ka i da ne postoje. strugat ću i dalje sama stropove i pituravat kuću sama jer za piture neman ni novaca ni živaca. gledat ću di je akcija i 70% sniženja. imat ću 1001 brigu da neko ne bi ima ni jednu. svi redom će vikati o svojim pravima i naricat nad teškim životom koji uključuje pozamašne plaće, litovanje i zimovanje, a ja ću i dalje radit i još štagod stvorit. dakako da će bit tako, drugačije ne znam. ma zapravo ne, sutra ću radit, ali neću više pogledat vijesti i tv. hebe me se šta neko rumen i debel neće više dobijat nekoliko prosječnih plaća u takujin, a neće se ni pojavit na poslu. zašto bi mi takvih bilo žaj? meni je uzeto sve da bi takvi imali prikoviše. sad ću malo mislit na sebe. i na moja prava.

subota, 15. rujna 2012.

utorak, 11. rujna 2012.

*****

e... najprvo se upiše u dičji vrtić priko reda zaredi tega ča je to mali o' stipe oli mate, a reka je i don vinko koji rič za to dite ča pripada višoj vrsti. poza tega u pučku skulu ne uči ništa, ali nima veze, pametan je mali, iđe to njega, a upisat će ga koji ravnatelj za lipe oči i srednju za zanimanje ranga tehničara brez ikakvih problema. dok dura srednja ka viša vrsta i dalje neće učit, a svakako će poč i gonjat kakav tonobil brez vozačke jerbo vid vid šta je mali pripametan, šta će mu vozačka, annn????!!!!! poza tega će priko veze pomirisat vakultet, ali šta će to njemu, jema ih on i vako deset, pa mu ga ne triba finit. priko veze će se i zaposlit na misto za VSS, a svakoga koji se usudi reč dosta je bezakonja će proglasit državni dušmaninon broj jedan i tražit ne samo njegovu ostavku vengo i istrebljenje. takav je život u zemlji seljačina (razlika između seljaka i seljačina je kako znatebitna), na brdoviton balkanu. i onda se čudimo kako nam je... tako nam je jerbo od vrtića pa do groba samo lud ide pošteno. i da, dok ovaj narod bude toliko ljubija mito, neće bit bolje.

stare škure




stare škure by xvii

brod i brodić

 brod by xvii
brodić by xvii

subota, 8. rujna 2012.

*****

e... gledala san danas dicu ča treniraju plivanje u jadrana.
 
i ja san trenirala plivanje, samo u mornara.
 
jo, kako je to dobar sport.
 
plivan ja i danas, onako, za svoj gušt i kad se dobro isplivan odma san bolje volje.
 
plivanje, jedrenje, izviđači - za dicu najbolje. steče se ekipa, zdravo tilo, zdrav duh.
 
dici svako jutro trener zada trčat po plaži i plivat. jema i prav, more je još teplo, u bazenima mogu bit i zimi.
 
kako su samo sritni, cika vika, tutanj, sve pršti o' veselja i života. plivaju od jadrana do kašteleta i nazad. jema mriža, pa uz nju. nima bolje.
 
puten su otkrili siku. ta je na samon zvončacu, tamo di su prve skale za u more, pa uz mrižu malo livo. gospe moja, koje otkriće, ka da su otkrili otok s blagon. svi se penju na siku, guštaju, super malo odmorište prije vengo se nastavi plivat.
 
i kad pogledaš tako, vidiš kako su dica pametna.
sunce, more, trening,  ekipa, novootkrivena sika, život je lip. :)
 
dicu veseli sika, odraslima ni cili otok nije dosta.
dica znaju skakat s (često tuđe) prove u more i bit najbogatiji na svitu, odrasle ne veseli ni jahta ča piza milijune eura.
 
zato se ja ne sekiran kad mi neko reče da san ditinjasta. meni je i dandanas drago veselo skočit u more, plivat, guštat. baš takav mi je bija današnji dan. super. narafski da san na ovo lipoga sunca i onu ponistru o' nikidan piturala, malo jučer, malo danas, prvu rukicu jeman, ovih dana ću učinit i drugu.
 
veselin se i sutrašnjen lipon danu, a i lipon obidu koji me čeka. ništa mi ovi dan neće pokvarit, a ni oni sutra.
 

srijeda, 5. rujna 2012.

vesela matematika (a i ostali predmeti) - kod nas učenje nije mučenje



 


Matematika ne mora biti problem,
tu smo da vam pomognemo :)
www.parametar.hr
www.instrukcije-split.com




Kod nas možete dogovoriti jezične poduke kao i poduke iz matematike, fizike, elektrotehnike i informatike.
Učimo sve dobne skupine.

nedjelja, 2. rujna 2012.

subota, 1. rujna 2012.

najlipši dil lita...


najlipši dil lita počinje. 
plaže prazne, more toplo, koji gušt :) 
slikano jutros. naravno da sam se kupala i naravno da mi je bilo predobro.

Šufit