volin život

more by xvii

e... svaki dan u foje zrće. gole čiče i gujice. raskalašenost. droga i pijača. navodno dobra zabava. in misto i tako to. gre se tamo i za to pinezi mora bit.

ko voli, neka izvoli. nisan taj đir. ma ke, e...

zašto, a? ka prvo moran gledat u moje formule, uvik nikoga posla jeman. toka me učit dicu i študente i moje uzbuđenje je svakako u dobro održanom satu, uspješno izvedenim jednadžbama. ni najmanje me ne zanima pijana zabava na zrću.

kupat se volin. 6 miseci godišnje san u moru, plivan, ali na nekin drugin mistima.

od razvikanih plaža volin poč na slanicu (otok murter) iako do tamo iz splita jeman vozit oko uru i po do dvi ovisno o konfužjunu na cesti. tot volin poč jerbo se lipo vide kornati. more i borovina tot posebno vonju, a najlipše je narafski kad nima prikovišje konfužjuna, a to oče reč u deveti misec.

tamo trenutno nisan jerbo moran radit svaki dan. tonobil mi je još u servisu zaradi štete od krupe, pa je dobar i merjan.

evo dva litrata. ovo je jedno misto di volin doč. tu zapravo i nima mista i zato to misto i je super jerbo mi tot ne skače trista svita priko glave i oko glave. stvari stavin u boršu, boršu na stinu, presavinen šugaman, stavin ga na siku, sidnen na tu istu siku, noge u more, očale na oči, libar u ruke i taman za me.

kad tek dođen, sidnen, pozdravin moje more, ispričan mu ča je dobroga, a ko me snerva. more mi reče da me voli, pruži mi svu svoju jubav i narafski da je život tako lip. okupan se, čitan, gledan put resnika. pa i jopet sve ponovo. pa i jopet. i jopet.

ovde se uglavnom kupaju kulturni i zgodni ljudi, pa moren i njih gledat.

ne dosadi mi doč na ovo misto iako ima šta do tu hodat. kako mi ne dosadi, a? a lipo, evo sad ću van reč. ja san sritna ča san živa. sritna jerbo san se u prvih sedan miseci čak dva puta suočila sa vlastiton smrću. malo je falilo, ali san joj hrabro rekla, biži ča, još živit oču ja i tako san je potirala. niste to ni osjetili priko moga bloga. ne, nisan bolesna, fala bogu ne patin od ničega, to je jednostavno bija sticaj okolnosti. jednom vrlo visoka fibra, priko 40. drugi put vađenje zuba koje je parilo da će ići, ali se na kraju zubarica borila za moj život i mene jer se puno toga tot bilo zakompliciralo i fala bogu na njenom trudu i znanju. zahvaljujući tome san živa, a već mi se temperatura tila bila snizila nekoliko stupnjeva i puls se počeja gubit. dršćalo mi je cilo tilo. fala i mojoj želji za životon i onome ča san znala kako smrti reč biži ča, nije još moje vrime, oču živit.

oču živit. eto u tome je ključ svega. oču živit. tako se stvari postave i to je to. ja stvarno volin život. dižen se ujutro najranije dok još spava split. gledan svitanje i guštan. odradin cili posal i onda liti na more, zimi na trčanje ili nešto drugo, npr. crtan, čitan, pođen do grada itd. može i obrnutno, ujutro najranije plivanje, popodne posal. ne znaš šta je bolje, e...

i nikad mi ne dosadi jerbo volin život. stvarno ga volin.

sritna ča je živa, najlipše vas pozdravlja xvii :)

more by xvii