dicu bi tribalo volit i učit da vole, a ne da mrze...

e...

prikjučer na rivi kupi lik svom malom sinu pušku, pokaže kako i šta s njom i kaže mu:
sad možeš ubit koga god očeš.

narafski, šjora san lipo zamolila da o ubojstvima ne priča blizu mene i da bi bilo bolje da sina uči kako volit nego kako mrzit i ubit.

reka mi je da će mu kupit i bombu, a mater od maloga je dreknila:
šta se ti mišaaaaš, an? to je moje dite i gojit ću ga kao oču.

eto, ja uvik govorin da se zapravo sve nosi iz kuće...

ovu odgojnu metodu bi mogli nazvat krvi ću ti se napit, a narafski da se sve događalo na svetoga duju koji je ka ča znate katolički svetac i da je ti šjor s nestrpljenjen očekiva procesiju, pa poslin svetu misu.

kako nije moje da se mišan jerbo ko san ja osin potencijalne mete i ovin puten ću najlipše zamolit katoličke svećenike da se u svojin propovidima barenko koji put site deset božjih zapovodi i da onu ča kaže na ubij ponove dragim vjernicima. jerbo, očito su niki zaboravili na nju.

osin pušketina, prodavale su se i praćketine te bejzbol palice - u zemlji koja uglavnom ne zna ni šta je bacač ni šta je baza. bejzbol palice? e... valjda za pribit koga očeš, onako za jedan mobitel oli zato ča se nekomu ne sviđa nečija frizura.

a dica bi bila sritna i sa klepetalom oli svirkom te samo malo jubavi - odrasli su ti koji im kupe puške, rašpe, bombe i rivolvere...