gledan u kalendar,
slušan sat kako čini tik-tak, tik-tak, tik-tak.
prolazi vrime.
čekan.
uvik triba nešto čekat.
čekaš filu na pošti, čekaš u likara, čekaš u bikara (mesara), čekaš kod zubara. čekaš bolje dane, čekaš da sunce svane.
kad si mali čekaš da postaneš veliki, a kad si doša veliki, žaj ti je ča nisi još mali jerbo kad si bija mali niko te nije gnjavija sa velikim problemima jerbo si još mali. nisi triba mislit kako platit račune i je li nam vrla vlast još pinezi pokrela iz državne kasice.
kad si študent, čekaš da študij fini. narafski, kad diplomiraš žaj ti ča nisi još študent jerbo dok si bija študent nije te pretjerano mučila nezaposlenost, a za možđane je svakako bolje i zdravije učit, vengo mislit ko se di utira priko veze, za mito, za davanja u naturi i sl.
dakleM, kad si finija skule čekaš da dobiješ posal ako ga opće dobiješ (evo ja san uvjerena da bi i dalje bila brez posla u ovoj opanak zemlji da ga nisan sama sebi stvorila), a onda kad dobiješ posal, čekaš ka će penžjun.
čekaš aeroplan, feratu, ferije, produženi vikend.
kad si vazeja nešto na rate, čekaš kad će zadnja; narafski, kako jedne fine, druge dođu jerbo jušto kad si otplatija tv, krepa ti je frižider.
kad dođe penžjun, obično čekaš unuke, a kad te život umori, štufa, čekaš kad ćeš na oni svit.
čekan.
šta, a?
a nešto, nekoga, svejedno, oli je puno bitno,a?
ionako uvik triba nešto čekat.
po života provedemo u čekanju.
Nema komentara:
Objavi komentar