ponedjeljak, 11. listopada 2010.

nekako s jeseni...

nekako s jeseni
pogled u nebo
uvik donese tuti koluri mirakul.
predivno.

nekako s jeseni
fale mi riči
moga pokojnoga dide
na tečnom spli'skom.
[u splitu sve manje čujen spli'ski...]

nekako s jeseni
probudin se tužna, sjetna...
fale mi stari kumpanji, niki dragi judi.
judi, beštije i događaji ča ih višje nima...
sićanja i uspomene ipak su tot.

nekako s jeseni
tužnim ulicama
vonju pečeni maruni.

nekako s jeseni
još uvik virujen u čuda,
a dobro znan
da se neće dogodit
njanci jedno
osin onega
života i smrti...

nekako s jeseni...

Nema komentara:

Šufit