petak, 25. lipnja 2010.

mojoj zemlji hrvatskoj

e... kažu kad nešto žarko očeš i želiš, to se pri oli poslin mora ostvariti. narafski, ako je u granicama mogućeg, e... zaradi tega svin srcen želin:
1) želin da se višje u lipoj našoj ne moran sramit zaradi tega ča mi osobna, vozačka, diplome oli jednon riči dokumenti nisu falšete.
2) želin da se višje u lipoj našoj ne moran sramit ča nisan lupež, vengo živin od rada.
3) želin da višje u lipoj našoj mito ne bude nacionalna vridnost.
ako mi se želje ostvare, lipa naša će svakako bit bolja. ovako domovinu jeman, tek u srcu je nosin i tužna san šta je tako. volila bi da hrvatska bude jedna normalna, civilizirana, kulturna, ljupka zemlja u koju će bit poželjno doč, a ne da ljudi gledaju iz nje uteč. volila bi da poštenje, rad, obrazovanje i pristojnost budu nešto vridno, a ne da se takvome čoviku rugaju i šprdaju š njin, a mafiju se veliča. volila bi... e... bit će valjda nešto od mojih želja, nadan se. nešto se ipak prominilo na bolje i to mi i daje razlog za nadu. šta, a? e... fala bogu, ove godine bar jemamo pristojnoga, pametnoga, obrazovanoga i tog mista dostojnoga čovika za predsjednika. znan, jedan čovik ne može sve sam, ali duboko virujen da nije on jedina svitla točka ove zemlje. jema još malih, skromnih, anonimnih ljudi koji ne mite, koji nisu falšetali dokumente, koji pošteno rade i koji jemaju iste želje ka i ja. zapravo oni nisu mali. takvi su veliki, e... i upravo takvi su snaga koja će zlu koje upropaštava ovu zemlju reč dosta. znan da će tako bit. sritan vam dan državnosti.

Nema komentara:

Šufit